Kulturno-umetničko društvo „Branko Radičević” iz Beča održalo je svoj godišnji koncert, koji je ovaj put nosio naziv „Koso moja, koso Brenovana”.
Celovečernji program, kroz koji je vodila Jasna Sandić, počeo je izvođenjem pesme sa Kosova i Metohije „Gusta mi magla padnala”, a izveli su je članovi folklornog ansambla, pod rukovodstvom etnomuzikologa Zorane Guja.
Naslov koncerta, kako je objasnila Sandić, govori o kosi, tom tradicionalnom ukrasu lepote i ponosa svake žene, isticanom u pesmi, igri i narodnim predanjima.
Ženska kosa se oduvek negovala i čuvala, a od najranijeg detinjstva, majke su mekane lokne svojih kćeri nežno češljale i u kike ih plele. Uz devojčice je rasla i njihova kosa, obično spletena u čvrste pletenice. Devojke su ih ukrašavale cvećem, šarenim trakama, a u nekim krajevima i zlatnim dukatima, pokazujući u kolu na slavljima status porodice.
Kosa je pamtila godine odrastanja, devojačke radosti i tuge, nadanja i skrivene želje. Dok su je češljali i uz pesmu pleli vešti prsti mladih čobanica, ratarki, vrednih prelja i tkalja, u duge vlasi su uplitani detalji kojima su devojke diskretno poručivale momcima kad su im srca brže zakucala, a obrazi rumeneli od stida, spremajući se da odu iz roditeljskog doma, nošene na krilima obećanja i ljubavi. Kasnije, venci kose rasplitali su se na bračnim jastucima natopljenim mirisom bosiljka, neme žudnje i neizgovorenih želja. Raspletene vitice viđali su samo najbliži, kroz godine prateći kako se boje srebrom, životnim iskustvom i prolaznošću. Ali, seda kosa zna da starost nije kraj, nego svedočanstvo i dostojanstvo.
Kroz poeziju i pesmu narodnu, ženska kosa je prikazivana kao oreol čednosti i stamenosti, znak porodičnog napretka, ali i velike nesreće. Kosa je uvek bila i do današanjih dana ostala simbol svevremenske lepote žene, negovana i brenovana u skladu sa vremenom i običajima. A Brenovana znači lepo održavana i oblikovana kosa, najčešće spletena u starinske pletenice, objasnila je ona.
Nakon što su stariji igrači pesmom otvorili koncert, prvi su nastupili najmlađi, takozvani „Pačići”, koje vodi Bojana Ristić, sa tri igre – Moravac, Dunje ranke i Ja,brdom, brdom a devojka dolom, dolom.
Zatim je na binu izašao pripremni ansambl sa igrama iz Podgrmeča i igrama iz Užica.
Potom se publici predstavila pesmom Jelena Stajić, koja je prve korake naučila u dečijem ansambl, a zatim igrala u pripremnom, pa izvođačkom ansamblu, a danas je član pevačke grupe koju prati narodni orkestar pod upravom Nikole Zarića.
Nakon muzičke numere publika je imala priliku da uživa u Vlaškim igrama koje je izveo izvođački ansambl, koreografiju koju je postavila Desanka Desa Đorđević.
Ona je tu koreografiju postavila u Ansamblu „Kolo”, a potom i u malobrojnim amaterskim ansamblima, privilegija na koju je „Branko Radičević” posebno ponosan.
Ženska pevačka grupa oduševila je publiku spletom narodnih pesama.
Zatim je brojne roditelje obradovao nastup dečijeg ansambl sa Igrama iz Šumadije, Igrama iz Gornje Nišave.
Jedan od vrhunaca koncerta bila je i nova koreografija koju je u repertoar uveo umetnički rukovodilac Borislav Kapetanović, a to su Šopkse igre, koje su premijerno izvedene.
Potom je pripremni ansambl prikazao Igre iz okoline Leskovca.
Takođe publika je imala priliku da pogleda još jednu novu koreografiju, a to su Igre iz Banata, koje je postavio koreograf Velimir Agovski, uz muzički aranžman Aleksandra Stepića.
I voditeljka programa, nekadašnja predsednica i dugogodišnji član „Branka Radičevića” Jasna Sandić, pored izuzetnih voditeljskih kvaliteta, pokazala je i da odlično peva izvođenjem pesme „Čije je ono devojče”.
Na kraju programa KUD „Branko Radičević” izveo je Igre iz Vranjskog polja, koreografiju Dejana Trifunovića.
Pred sam kraj programa prisutnima se obratio predsednik 10.bečke opštine – Favoriten Franc Markus, koji je ukazao na dugogodišnju saradnju.
Naime, KUD „Branko Radičević” već četiri decenije neguje srpsku kulturu i tradiciju u 10.bečkoj opštini, a od Markusa dobija punu podršku više od 10 godina.
Predsednica KUD „Branko Radičević” Radmila Maksimović, u svom obraćanju, zahvalila se svima na podršci klubu i istakla da se u igri i pesmi koje je društvo prikazalo vidi sve.
„Vidi se i podrška koju imaju od uprave, roditelja, ali i institucija grada Beča i Srbije. Vidi se naše zajedništvo, a samo tako možemo još bolje. Iza nas su 43 godine rada, godine koje nas obavezuju da moramo biti još bolji, jači i ponosni na program koji su generacije iza nas gradile”, rekla je ona.
Dodala je da su igrači od najmlađih do izvođačkog ansambla pokazali visok stepen odgovornosti i ljubavi prema klubu u pripremi koncerta.
Takođe nije zaboravljen ni „Čika Petko”, Dragutin Petković, koji je posle nedavno preminuo, a koji tri decenije podržavao društvo.
