R. Lukić
Slavski kolač osveštali prota Aleksandar i otac Branislav

Đaci i narod u Hanoveru proslavili su praznik posvećen Svetom Savi utemeljivaču srpske crkve i države i kao đački praznik i kao crkvenu slavu jer hram u ovome gradu nosi njegovo ime. Čast da budu kumovi svoje i hramovne slave ove godine pripala je đacima trećeg i četvrtog razreda. Liturgiju koja je završena Svetosavskom himnom služili su protojerej stavrofor Branislav Čortanovački i protonamesnik Aleksandar Perković, a horom „Sveti Simeon Mirotočivi“ koji su „pojačala“ i deca dirigovala je Jelena Agbaba Milosavljević.

Slavski kolač, koji su dan ranije umesili kumovi, osveštali su i sa đacima prelomili sveštenici Aleksandar i Branislav, a deo kolača Slaviši Slavuljici domaćinu iduće slave, u ime kumova predao je Luka Praštalo učenik trećeg razreda.

– Sveti Sava je bio osnivač srpske crkve, države, škole i bolnice. Kod nas nema ništa čega se on nije dotakao pa ga zato toliko i slavimo. Rođen je u Ribnici kod današnje Podgorice, tamo gde se danas braća svađaju, a ko bi mogao lakše da ih izmiri od Save koji je i svoju braću mirio – rekao je između ostalog prota Aleksandar.

– Danas smo tu da svedočimo o tome koliko ste postigli za godinu dana i koliko ćete moći da ostavite naslednicima – rekao je između ostalog prota Čortanovački pred program koji je počeo Svetosavskom i himnom „Bože pravde“.

Na pozornicu su prvi dolepršali predškolci i kao anđelčići izveli recital „Sveti Sava Srbe voli“. Ovaj recital s mikrofonom u ruci suvereno je vodila Mila Srbinovska, koja je zbog terapije nogu, po preporuci lekara morala da sedi.

Priča Lidije Popović „Kako je Sveti Sava kaznio kradljivca meda“, iako poučna izazvala je dosta smeha, a ubedljivo i duhovito izveli su je Mina Milosavljević i braća Danilo i Mateo Tatić. Program su veselo nastavili učenici petog razreda koji su izveli folklornu igru „Ajd’ povedi veselo“. Pesma „Sveti Sava mudra glava“ koju su izveli učenici od šestog do devetog razreda navela je i na razmišljanje, a Mari Geing, je recitujući pokazala kako srpski jezik istrajnim radom može brzo i dobro da se nauči.

Posle još jednog živog kola koje su izveli đaci viših razreda sledio je scenski prikaz krsne slave, koji su Mihailo Dinić, Valentina Macanović, Lenka Srbinovski, Mateja i Anđela Jocić, Lejla Džamić, Leonara Tomanoska i Sara Tušan, tako vešto izveli, da bi mogli da im pozavide i mnogi šumadijski domaćini. Podržali su ih i odrasliji folkloraši koji su program kolom Vodarice i završili.

Sveštenici su na kraju svima podelili dvojezični časopis za decu koji izdaje Eparhija diseldorfska i nemačka i knjigu Lidije Popović „Postanje-povest o caru sveta“. Slavski ručak i praznično druženje dece i odraslih trajalo do kasnih popodnevnih sati.

Pohvale

Osim pohvala koje su upućene deci i roditeljima, prota Aleksandar je pohvalio i učiteljice koje su osim što uče decu pripremile ovaj izvanredni program. Pohvalama su se obradovale: Jovana Perković, Olivera Đukanović Tomanoski, Svjetlana Bojić, Brankica Ot, Jelena Agbaba Milosavljević, Ivana Jelić, Nataša Macanović, Marija Arsić i Đurđica Bosančić koja je trenutno bila odsutna. Obrazovanju dece svakako su doprineli i sveštenici Čortanovački i Perković, a njih su pohvalili roditelji. Za popadiju Jovanu mnogi su rekli: „Ona radi sve.“

Baka Dragica uživala

Dragica Srbinovska koja se sa suprugom Gocetom odavno vratila u otadžbinu, došla je na Svetosavsku proslavu da bi još jednom uživala u umetničkom dostignuću svojih unuka Mile i Lenke bez kojih ne prođe nijedan školski program. Na srcu joj posebno leži Mila koja se s roditeljima u Nemačku vratila radi lečenja.

Džamići najbrojniji

Aleksandar Džamić poreklom iz Aleksandrovca Župskog i njegova supruga Jelena koja korene vuče iz Kragujevca roditelji su šestoro dece. Dva puta su dobili blizance.

Aleksandra smo sreli u gornjoj sali sa desetomesečnom Aurorom u naručju dok je supruga Jelena sa ostalih petoro u donjoj sali pratila program, u kom su svi učestvovali.

– Lejla ima 13 godina, blizanci Antonina i Jakob šest, a Darija i Magdalena tri i po godine – nabraja ponosni tata.