Moskva očekuje od svojih partnera izjave i podršku rusko-američkom dijalogu o ukrajinskom regulisanju, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u intervjuu za indonežanski list “Kompas”.
Lavrov je pritom ukazao da Rusija pozdravlja sve “konstruktivne inicijative, uključujući i one koje dolaze od partnera sa globalnog Juga i Istoka”.
– To se odnosi na ideje koje je izneo predsednik Indonezije Prabovo Subijanto leti 2023. godine, na predloge afričkih zemalja, kao i na delovanje Grupe prijatelja mira u Ukrajini u Njujorku, koja je formirana po inicijativi Kine i Brazila – pojasnio je on, prenosi TASS.
Šef ruske diplomatije je napomenuo da u poslednje vreme aktivne diplomatske napore u ukrajinskom kontekstu preduzima američka administracija na čelu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
U tom smislu podsetio je da je 15. avgusta na Aljasci održan susret predsednika Rusije Vladimira Putina i Donalda Trampa, tokom kojeg je vođen “veoma koristan razgovor o ukrajinskom i drugim pitanjima”.
Pored toga, šefovi država imali su “nekoliko sadržajnih telefonskih razgovora”, dodao je Lavrov.
Rusija računa da će pregovori biti nastavljeni, a da su šefovi delegacija u direktnom kontaktu.
Odgovarajući na pitanje o koracima koje je Moskva preduzela radi rešavanja ukrajinskog konflikta, Lavrov je podsetio da su u proleće, po inicijativi predsednika Vladimira Putina, obnovljeni direktni pregovori između ruske i ukrajinske strane.
– Održane su tri runde u Istanbulu, i u njihovom okviru postignut je određeni napredak po humanitarnim pitanjima: razmena ratnih zarobljenika i pritvorenih lica, povratak tela poginulih i slično. Osim toga, svaka strana je iznela svoje viđenje uslova za okončanje konflikta. Šefovi delegacija su u direktnom kontaktu. Računamo da će pregovori biti nastavljeni – naglasio je Lavrov.
On je takođe istakao da mirno rešavanje ukrajinske krize za Rusiju ostaje prioritet.
– Podsetiću, nakon početka Specijalne vojne operacije radi spasavanja ljudi u Donbasu, Kijev je zatražio pregovore i mi smo odmah pristali. Oni su se odvijali u februaru-aprilu 2022, najpre u Belorusiji, a potom u Turskoj. Bile su čak parafirani dogovori o mirnom okončanju konflikta, ali je kijevski režim, po savetu svojih zapadnih pokrovitelja, odbio da potpiše mirovni ugovor i izabrao nastavak rata – podsetio je ruski ministar spoljnih poslova.
Šef ruske diplomatije izjavio je i da je neophodno međunarodno priznati i formalizovati ulazak Krima, Donbasa i Novorusije u sastav Rusije.
– Da bi mir bio trajan, nove teritorijalne realnosti, nastale nakon ulaska Krima, Sevastopolja, Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Ruske Federacije, kao rezultat tamo održanih referenduma, moraju biti priznate i formalizovane na međunarodnopravni način – istakao je Lavrov.
On je naveo još tri uslova za trajan mir, od kojih je prvi “otklanjanje prvobitnih uzroka konflikta”.
– To se, pre svega, odnosi na pretnje po bezbednost Rusije koje su nastale kao posledica širenja NATO-a i pokušaja uvlačenja Ukrajine u ovaj agresivni vojni blok. Ove pretnje moraju biti otklonjene i mora biti formiran novi sistem garancija bezbednosti Rusije i Ukrajine kao dela opšte kontinentalne arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji – pojasnio je šef ruske diplomatije, prenosi RT.
Lavrov smatra da nije ništa “manje važno obezbediti obnovu i poštovanje ljudskih prava na teritorijama koje ostaju pod kontrolom kijevskog režima, koji uništava sve što je povezano sa Rusijom, Rusima i ruskojezičnim stanovništvom – ruski jezik, kulturu, tradicije, kanonsko pravoslavlje, ruskojezične medije”.
– Ukrajina je danas jedina zemlja u kojoj je na zakonskom nivou zabranjeno korišćenje jezika značajnog dela stanovništva – naglasio je on.
Prema mišljenju šefa ruske diplomatije, “potrebno je takođe obezbediti neutralan, vanblokovski i beznuklearni status Ukrajine – odnosno one uslove koji su bili propisani u Deklaraciji o nezavisnosti Ukrajine iz 1990. godine i na osnovu kojih je ukrajinska državnost svojevremeno priznata od strane Rusije i cele međunarodne zajednice”.
