Zemlje BRIKS-a na Samitu u Rio de Žaneiru bile su jedinstvene u stavu da su udari Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran neprihvatljivi, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon samita.
– Ako govorimo o konkretnim aspektima međunarodne agende, postojalo je jednoglasno mišljenje o neprihvatljivosti izraelskih i američkih udara na iransku teritoriju, koji su izvršeni kršeći međunarodno pravo, kršeći Povelju UN, kršeći sporazume o garancijama preko Međunarodne agencije za atomsku energiju – rekao je on.
Nesuglasice u NATO-u
Ministar je primetio da se sprema „blaga pobuna na brodu“ NATO-a zbog rastućih nesuglasica. On je napomenuo da „širenje NATO-a nikom nije koristilo, uključujući i same članice Severnoatlantske alijanse“.
– Tamo se produbljuju neslaganja, na brodu se sprema blaga pobuna, budući da sve više zemalja ne želi da se rukovodi nekim ideološkim smernicama koje nameće gazda, već sopstvenim nacionalnim interesima – naglasio je šef ruske diplomatije.
Širenje BRIKS-a ne predstavlja pretnju radu udruženja
Komentarišući izveštaje zapadnih medija da širenje BRIKS-a navodno ne donosi ništa dobro i da erodira sposobnost udruženja da deluje kao jedinstveni front, Lavrov je rekao da oni verovatno tako razmišljaju, „jer svi imaju pred očima primer širenja NATO-a“.
– Ne vidim nikakvu pretnju zamagljivanja naših aktivnosti, BRIKS se u svim svojim koracima uvek oslanjao na principe jednakosti, poštovanja, konsenzusa i to konsenzusa koji zaista odražava ravnotežu interesa, a koje ne diktira stariji brat, tako da se ne mogu složiti sa takvim pokušajima da se BRIKS veštački opiše kao organizacija koja je istrošila svoju svrhu, naprotiv, njen potencijal tek počinje da se razvija – konstatovao je Lavrov.
Sedamnaesti samit BRIKS-a održan je u Rio de Žaneiru 6. i 7. jula. Rusku delegaciju predvodio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
BRIKS je međudržavno udruženje koju su 2006. godine osnovale Rusija, Kina, Indija i Brazil; Južna Afrika se pridružila 2011. godine. Od 2024. godine, pridružili su im se Egipat, UAE, Etiopija, Iran, a od januara 2025. godine i Indonezija.
Status zemlje-partnera imaju Belorusija, Bolivija, Kuba, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam.
