Predsednik Aleksandar Vučić otkrio je javnosti da je Srbija puna špijuna sa Zapada i Istoka.
– Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke. Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo špijune iz zapadnih službi koji ih prate u stopu i obrnuto. To govori koliko su zainteresovani jedni za druge, ali i za ovo parče naše zemlje koje bismo da sačuvamo za buduća pokolenja – rekao je Vučić poredeći sadašnju situaciju s onom Drugog svetskog rata kada je Kazablanka bila van epicentra sukoba i tako postala prestonica špijuna svih zaraćenih strana.
Stručnjaci iz oblasti bezbednosti ocenjuju za “Vesti” da je Vučić dao najtačniju definiciju onoga s čim se Srbija suočava.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, ocenjuje da je ovakva situacija naša sudbina zbog geografskog položaja zemlje, a istovremeno i posledica dešavanja na istoku Evrope koji se prelamaju na celu planetu.
Neutralan teren
– Beograd je uvek bio bezbednosno zanimljiv grad, a to je pogotovo naglašeno danas zbog sukoba u Ukrajini i zato što je Srbija jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Strane službe žele da saznaju kojim će se putem Srbija u budućnosti kretati, što je zanimljivo za zemlje u okruženju, ali i velike države sveta. Kao Kazablanka nekad, Srbija je neutralan teren za vodeće obaveštajne službe koje prikupljaju i razmenjuju informacije ili plasiraju dezinformacije drugoj strani. Naravno, posao naše službe bezbednosti je da spreči razvijanje stranih agentura kod nas, a pogotovo među ljudima koji bi mogli za račun drugih država da naškode interesima Srbije – decidan je Dragišić.
General Branko Krga, profesor fakulteta za diplomatiju i bezbednost, a nekada načelnik Generalštaba VJ, ali i načelnik Obaveštajne uprave VJ, ističe da su se aktivnosti stranih službi danas umnožile.
– Očigledno je poređenje sa Kazablankom zbog velikog broja pripadnika raznih obaveštajnih službi u Srbiji. U našoj zemlji su se i do sada muvali strani obaveštajci, a u okolnostima rata u Ukrajini njihov rad je pojačan do maksimuma – naglašava general Krga.
Rovare i u privredi
I on ukazuje da je zbog neutralnosti Srbija pod sve većim pritiskom centara koji nastoje da utiču na takvu politiku. Prema rečima generala Krge, rad obaveštajnih službi ne odvija se isključivo preko diplomatskih predstavništava.
– Obaveštajni sektor je duboko prisutan i u privrednim centrima, medijima, kao i humanitarnim ili međunarodnim organizacijama. Vučić je na proslavi Dana BIA ukazao na pojačane aktivnosti stranih agentura i time zapravo odao priznanje našoj službi. Međutim, tako je i postavio zadatak da se aktivnosti stranih službi još detaljnije prate i da se onemogući da se Srbiji nanese šteta – zaključuje general Krga.
Od CIA do FSB
Prema ranijim podacima, u Srbiji je prisutno čak 97 obaveštajnih službi stranih zemalja sa nekoliko stotina agenata.
Najuticajnije su američka CIA, britanska MI-6, ruski FSB, ali i nemačka BND ili izraelski Mosad i Kinezi. Stručnjaci upozoravaju da su na ovim prostorima razgranate i mreže obaveštajnih službi iz zemalja regiona poput hrvatske SOA i VSOA, rumunske SOS, slovenačke SOVA, albanske NOS i drugih.
BIA sve dozna
Profesor Dragišić podseća da su Beograd i Srbija u prošlosti često doživljavale sudbinu Kazablanke.
– U periodu SFRJ, Beograd je bio prestonica glavne države Pokreta nesvrstanih. I za vreme ratova devedesetih godina Beograd je takođe bio interesantan stranim službama, a danas je to zbog rata u Ukrajini i svega što će se dešavati u budućnosti – naglašava Dragišić.
Dragišić kaže da građani Srbije ipak nemaju razloga da se plaše.
– Ovakvi podaci deluju alarmantno, ali naše službe odlično znaju i ko sve i zašto vršlja po Srbiji. Uveren sam da naše službe drže pod kontrolom situaciju, a mada njihovi uspesi nisu za javnost, jasno ukazuju da imamo dovoljno kapaciteta da Srbija bude zaštićena – naglašava Dragišić.
Tajne akcije
Direktor BIA Bratislav Gašić je otkrio da je “na polju zaštite unutrašnje bezbednosti, pre svega ustavnog uređenja, realizovano na desetine operativnih akcija u cilju suprotstavljanja pretnjama koje su, prema saznanjima agencije, inspirisali i osmislili najčešće strani centri moći, a realizacija pokušana po pravilu uz saučestvovanje domaćih aktera”.
Stručnjaci iz oblasti bezbednosti ističu da te akcije uglavnom ostaju nepoznate javnosti.
Putuju s dijamantima
U javnosti je do sada isplivalo nekoliko afera u koje su bili uključeni pripadnici stranih obaveštajnih službi.
x Juna ove godine na graničnom prelazu Preševo priveden je bivši pripadnik ukrajinske tajne službe Andrej Naumov sa nekoliko stotina hiljada evra i dijamantima.
x Novembra 2019. objavljen je snimak koji navodno dokazuje da tadašnji zamenik ruskog vojnog atašea Georgij Kleban plaća neimenovanog srpskog kolegu.
x Krajem 2017. u Beogradu je uhapšen Danijel Dejvid Korbet, bivši pripadnik američkih foka kod koga je pronađen pištolj CZ99 s izbrisanim registarskim brojevima. On je dve godine kasnije oslobođen optužbi, ali je napustio Srbiju.
x BIA je 2016. godine uhapsila Čedu Čolovića, državljanina Srbije i Hrvatske, pod optužbom da je bio saradnik Sigurnosno-obaveštajne agencije te zemlje (SOA). Na zatvorenom sudskom procesu on je navodno priznao i osuđen je na tri godine zatvora.
x Tokom jula 2015. u stanu u Borči otkriven je leš muškarca za koga se ispostavilo da je agent nemačkog BND-a koji je koristio dokumenta na ime Tomas Lederstater.
U pretresu su pronađene fotografije, karte, policijska značka SR Nemačke, nekoliko laptopova i tablet računara, bankovne kartice, nemački i srpski pasoši s različitim imenima, stotinak SIM kartica…
x Bivši načelnik Generalštaba VJ i potpredsednik Vlade Srbije, general Momčila Perišić uhapšen je 2002. u restoranu na Ibarskoj magistrali tokom primopredaje tajnih vojnih podataka, ali je proces odložen jer je izručen Haškom tribunalu. Apelacioni sud u Beogradu, početkom marta ove godine, pravosnažno je Perišića osudio na četiri godine zatvora zbog odavanja tajnih podataka službeniku Ambasade SAD u Beogradu, Džonu Nejboru.
Laži oružje hibridnog rata
Na proslavi povodom 20 godina postojanja BIA, odnosno 123 godine od osnivanja Odeljenja za poverljive policijske poslove, kao preteče ove službe, direktor agencije Bratislav Gašić je izjavio da su “sve izraženije hibridne pretnje kojima je naša zemlja u poslednje vreme posebno izložena. Štaviše, da poprimaju obeležje hibridnog ratovanja, čiji je sastavni deo hiperprodukcija lažnih vesti podobnih da isprovociraju podele i tenzije u društvu.”
– Ovo je nužno zahtevalo promenu prioritetnih pravaca angažovanja agencije i korišćenja raspoloživih resursa na drugačiji način – rekao je Gašić.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže da je ta ocena apsolutno tačna.
– Taj hibridni rat protiv Srbije se vodi kroz različita psihološko-propagandna dejstva. Svedoci smo da je strana propaganda u Srbiji manje-više postala nešto na šta se više niko ne obazire, a oni to rade veoma otvoreno. To je direktan pokušaj da se utiče ne samo na političke, već i na ekonomske odluke Srbije – ističe Dragišić.
