Tanja Bošković (61) žena je čija lepota ne nestaje. Glumica smatra da su lepe i pozitivne misli, kao i osmeh, najbitnija nega tela i duha. Lepotu je, kako kaže dobila na dar, i to je iskoristila.
– Tajna najveće lepote je smeh. Stalno se smejem. I kad mi se plače, smejem se, jer uvek postoji nešto dobro u svemu. Ustajem rano, oko četiri-pet sati, zavisi kako kad. Pre nego što ustanem, prvo se protegnem u krevetu. Zatim popijem dve čaše tople vode i jedem, i to što tečniju hranu. Što se tiče nege, tu su kreme koje mi prijaju. Naravno, misli i molitve su takođe važne. Koža u mojim godinama traži vlagu i preparate koji će nahraniti kožu. Može se i kod kuće svašta nešto napraviti. Posebno u proleće, kad ima puno povrća. Koristim i biljne preparate koji veoma prijaju mom organizumu. Zbog posla koristim jaku šminku, ali nisam imala nekih većih problema zbog toga sa licem. Imam neku prirodnu otpornost, a to je dobar imunitet koji je, kao i čelično zdravlje, bitan ako neko želi da se bavi pozorištem i filmom. Još ako volite to što radite, onda ste otporni na sve – kaže Tanja Bošković.
Glumica ističe da se privatno ne šminka.
– Mislim da lepota krene iznutra jer je ona sadržina, način života i pokazatelj kako se trudite da pomognete svima oko sebe koliko to možete. Za moj izgled najviše je zaslužna genetika i stalni kontakt s prirodom. Treba biti što više napolju, ići pešice, hraniti se zdravo, ustajati rano, leći u određeno vreme. Za lepotu je takođe potrebno prijateljstvo. Što se tiče šminke, moja tajna je čuvena žuta senka u uglu oka, pogotovo ako imate zelene oči, a to radi celi Holivud. Na to se doda zelena olovka i time se postiže dubina lepote pogleda. Ne biram karmin. Kupujem rutinski. Uglavnom nosim sjaj za usne. Koristim kozmetiku za zrelu kožu, sama pravim preparate za negu kose. Obožavam more i ono najbolje neguje. Svako ko želi da ima lepu liniju, treba da vodi računa koliko i šta jede i da ima više malih obroka.
Tanja voli da šije i da radi kućne poslove, koji je opuštaju.
– Ne nosim tuđa imena na sebi i volim da se oblačim drugačije. Moda me ne zanima nešto preterano, a visoki glamur može se sašiti od italijanskih materijala koji se kupuju na kilo. U ormanu imam bunde mojih baka, poklone mojih prijateljica koje su odlazile u penziju, zatim haljine koje su šivene namenski sa potpisom za mene. Volim da čuvam uspomene kroz garderobu.
|
Neću da budem plastična viršla |
