Z. Raš
KUD "Nikola Tesla" iz Lucerna

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.

Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

U ličnoj karti im piše Lucern. U srcu im piše Banjaluka. Dve prijateljice iz KUD-a „Nikola Tesla“ iz Lucerna u Švajcarskoj imaju toliko toga zajedničkog da često kažu da nisu drugarice, nego sestre. Adrijana Šućur (23) i Maja Čavić (20) zajedno igraju, druže se, dele sve tajne, kao i zemlju porekla. Adrijana igra folklor pet godina, dok je Maja u tome već 15 godina.

– Od kad znam za sebe, opanci i nošnja su moje prirodno stanište. Mi folkloraši volimo da kažemo da je to ljubav na prvi trokorak. To jednom kad osetite, ostaje zauvek i ništa ne može da zameni taj osećaj. Svako ko igra potpuno će razumeti – kaže nasmejana Maja.

Za nju je održavanje tradicije sopstvenog naroda veoma važno.

– Tradicija i običaji nas u dijaspori vezuju i čine nas složnijima. Kad živite daleko, nekako ti je potrebno da imaš svoje ljude oko sebe. To oni koji žive u Srbiji i okruženi su stalno svojim narodom ne razumeju, ne shvataju koliko je to značajno – dodaje Maja.

Ona je rođena u Švajcarskoj, isto kao i Adrijana, a poreklom su iz Banjaluke.

– Prošle godine je Smotra bila u Banjaluci, i to je za nas bilo baš posebno iskustvo. Atmosfera je drugačija kad si u svom gradu, pa među svojim narodom, pa ti nekako srce puno. Baš sam tad bila presrećna i ponosna. Cela familija je došla da nas gleda, imale smo najglasnije navijače. Da se ja pitam, svake godine bismo tamo igrali – kaže Maja kroz osmeh.

Adrijanu je u folklor dovela želja da se druži sa zemljacima.

– Mi se tamo međusobno povezujemo na taj način. Ne samo mi mladi, nego i naši roditelji se upoznaju, stvaraju prijateljstva. Imam i prijatelja Švajcaraca, ali nekako se lakše i brže sprijateljim sa našim svetom. Sličniji smo i to je normalno. Većina nas ovde dolazi porodično, sa roditeljima, braćom, sestrama, bakama, dekama i to je uvek nekoliko dana divnog druženja – kaže Adrijana

Provod i kolo u holu

Kako kažu ove simpatične devojke , na Beogradskoj smotri su se provele sjajno.

– Bilo je vremena za sve. Stigli smo da pored proba i nastupa obiđemo i najlepše turističke atrakcije u Beogradu. Ovde je mnogo lepo, ima toliko toga da se vidi, da nam je žao što nismo duže ovde da vidimo sve. Imale smo priliku da upoznamo i ljude iz drugih KUD-ova, da se družimo, a boga mi i zajedno da zaigramo. Kada su se završili svi nastupi, okupili smo se ovde u holu i svi zajedno odigrali nekoliko kola. To je samo dokaz da nismo tu radi takmičenja, nego radi druženja i ljubavi prema folkloru. Na smotrama mi je omiljeni deo kad se nastupi završe i svi igramo zajedno. Tad mislim da svi igramo srcem više nego na sceni – kaže Maja.

Vršnjaci, učite srpski!

Adrijana i Maja su saglasne u tome da je pored folklora održanje srpskog jezika jedan od ključnih faktora za očuvanje identiteta.

– Roditelji su uvek insistirali da se govori na srpskom. Kad sam bila mala nisam razumela zašto to traže i mislila sam da mi nepotrebno dosađuju, ali kad sam odrasla uvidela sam koliko je to značajno. Kada vidim vršnjake iz Švajcarske koji dođu u Srbiju i ne mogu da pričaju sa bakom i dekom jer ne znaju srpski, zahvalna sam roditeljima što su insistirali – rekla je Adrijana Šućur.