Da su naprednjaci ubedljivo pobedili na parlamentarnim izborima nije novost, ali je zanimljivo rastumačiti kako je ono malo ljudi što je izašlo na birališta u inostranstvu, osim naprednjacima, najviše poverenja poklonilo Liberalno-demokratskoj partiji?
To je ona partija na čijem je čelu još uvek Čedomir Jovanović. Onaj što i pored debakla i ostajanja ispod crte odbija da podnese ostavku, uporno verujući da njegovo vreme tek dolazi! Ali i onaj koji je u izbornoj noći kada je već svima postalo jasno (osim možda Nebojši Bakarecu), da cenzus neće proći ni Koštunica, ni Dinkić, pa ni njegova malenkost, poručio da izborni rezultati mogu iznenaditi samo "one koji ne znaju u kakvoj Srbiji žive".
Ovakvu opasku neki bi mogli da protumače kao alibi za poraz. Kao pokušaj da se odgovornost za plebiscitarnu podršku jednoj partiji prebaci na narod koji po ko zna koji put pokazuje potrebu da sledi vođe u koje se ne sme sumnjati.
Ta njegova rečenica, međutim, nije zvučala kalimerovski već više kao uzgredni zaključak, dok je Jovanović još jednom pokazao da mu bar hrabrosti, ako ne i političkog talenta, ne manjka. Teško je poverovati da te iste noći debakla Koštunica, Dinkić, Đilas, Tadić, Obradović… nisu pomislili, ako već nisu opsovali: "Koji glup narod!"
Politička korektnost, drugim rečima foliranje, nalaže da se tako nešto nikada ne sme izreći u javnosti, ali Čeda je to praktično izgovorio. Doduše, onda kada je već bilo jasno da više nema kome da se udvara.
A da je znao šta sledi, on bi se tog celog bogovetnog dana molio Alahu da onako kako su glasali u inostranstvu tako učine i birači u Srbiji. Zašto? Zato što je prema konačno prebrojanim glasovima u inostranstvu, koalicija koju je predvodio Jovanović osvojila drugo mesto! Nije to bogzna koliko glasova, svega 471, ali u procentima to je blizu deset odsto državljana Srbije kojih 16. marta nije mrzelo da došetaju do ambasada i zaokruže broj četiri.
I sada se pitate kako to, Čeda drugi? Zar dijaspora nije nacionalistička, zar nije konzervativna…?
Odgovor bi mogao biti u koaliciji, ali ne onoj sa Žarkom Koraćem, već onoj zbog kojeg su Jovanovića isprozivali njegovi dojučerašnji prijatelji iz Preokreta. Kako to, Čedomire, praviš koaliciju sa Zukorlićem, verskim fundamentalistom koji osim besnog auta sa natpisom "muftdž", šeta i par žena, a o pederima misli sve najgore? Misli i o Srbima, ali to u ovoj kombinaciji nije bila otežavajuća okolnost.
Problem je bio u očaju. Kada ih je onako galantno iskaširao Nenad Čanak zbog čega je Jovanović pucao od jeda, pa ligašu poručivao da je "niko i ništa", liberalima nije preostalo ništa drugo do daj šta daš, a na tržištu je tada ostao samo usamljeni i, sada vidimo i od svojih, odbačeni Zukorlić.
Da je računica bila loša vidi se i po rezultatima u opštinama sa dominantnim bošnjačkim stanovništvom. U Novom Pazaru, recimo na čak 17 biračkih mesta ovoj iznuđenoj koaliciji očajnika niko nije dao glas, u Sjenici na 16, pa čak i u Tutinu, muftijinom rodnom mestu i uporištu, na dva biračka mesta niko nije zaokružio grešni brak Jovanović-Zukorlić.
Ako prihvatimo da mlađi pripadnici dijaspore ne glasaju, a idemo sa pretpostavkom da su oni prevashodno Jovanovićevo biračko telo, sledi zaključak da su gastarbajteri iz Sandžaka u Švajcarskoj, Francuskoj i drugim zapadnim zemljama glasali za muftiju. Trgovina je dakle bila jalova po obojicu, odnela je i jednom i drugom i jedino što je LDP, kao nikada ranije, svrstala na drugo mesto po broju osvojenih glasova u inostranstvu. Tamo gde se čak 2.000, od onih 6.808 ranije prijavljenih birača, nije udostojilo da glasa.
