Nova analiza kliničkih studija sugeriše da neprijatan ukus belog luka može biti mala cena za njegova efikasna svojstva protiv karijesa.
Beli luk je najpoznatiji kao začin, ali ga mnogi često izbegavaju zbog neprijatnog mirisa. Ipak, novo istraživanje sugeriše da bi mogao da parira jednom od najvažnijih proizvoda za negu zuba. Studija je otkrila da ekstrakt belog luka može da smanji štetne bakterije u ustima jednako efikasno kao hlorheksidin, antiseptik koji se koristi u tečnostima za ispiranje usta.
Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Šardži u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, analiziralo je pet studija na ljudima koje su upoređivale tečnosti za ispiranje usta na bazi belog luka sa vodama za ispiranje usta koje sadrže hlorheksidin. Oba tretmana su smanjila količinu bakterija u ustima, posebno streptokoka mutans, koji je povezan sa karijesom, piše Sajens alert.
Hlorheksidin se široko koristi kao zlatni standard u tečnostima za ispiranje usta, ali je povezan sa neželjenim efektima i zabrinutošću zbog antimikrobne rezistencije, napisali su autori studije, objavljene u časopisu Džurnal of herbal medisin.
Rezultati mereni u smislu smanjenja streptokoka mutans u pljuvački varirali su u zavisnosti od koncentracije hlorheksidina i ekstrakta belog luka. Rastvor hlorheksidina od 0,2 procenta bio je efikasniji od ispiranja sa 2,5 procenta ekstrakta belog luka. Međutim, pri koncentraciji od 3 procenta, beli luk je postigao veće smanjenje streptokoka mutans u pljuvački nego hlorheksidin.
Ekstrakt belog luka može poslužiti kao održiva alternativa hlorheksidinu, posebno pri višim koncentracijama, napisali su autori studije.
Voda za ispiranje usta na bazi belog luka izazvala je jak ukus, loš zadah i osećaj pečenja u ustima. Ovi neželjeni efekti su blaži od promene boje zuba povezane sa hlorheksidinom, ali mogu uticati na redovnu upotrebu. Kao što je pomenuto, rezistencija je problem sa hlorheksidinom. Autori studije kažu da produžena ili niska izloženost hlorheksidinu može podstaći antimikrobnu rezistenciju i unakrsnu rezistenciju na antibiotike.
Antibakterijski efekat belog luka potiče od alicina, koji se oslobađa kada se češnjevi zgnječe, a poznat je još iz rimske, egipatske i kineske medicine. Uprkos obećavajućim rezultatima u dentalnoj higijeni, naučnici pozivaju na oprez.
Potrebna su dalja klinička ispitivanja sa većim uzorcima i duži periodi praćenja kako bi se potvrdila efikasnost i poboljšala klinička primenljivost ekstrakta belog luka, zaključuju autori studije.
