Ove godine, proizvodnja maline u Srbiji bila je na rekordno niskom nivou, a na to su, između ostalog, u velikoj meri uticale i vremenske prilike. Voćari u ariljskom kraju razmišljaju kako da očuvaju proizvodnju novim sortama, čija berba traje i tokom decembra.
Jutarnji mraz u Mirosaljcima kod Arilja, a u plastenicima Obradovića privodi se kraju decembarska berba maline.
Aleksandar Obradović, direktor hladnjače u Mirosaljcima, kaže: “Malina sorte Skaj je holandska sorta koja rađa dva puta godišnje. Prva berba je krajem maja, početkom juna i traje do kraja avgusta. Druga berba počinje polovinom septembra i traje do polovine decembra, maksimalno. Možemo reći da je najbolji rod ove maline uvek na početku i do sredine berbe, nakon toga kvalitet se polako smanjuje.”
Klimatske promene utiču nepovoljno na sorte koje se gaje pod otvorenim nebom. Zbog toga su se Obradovići odlučili za ogledne plastenike.
Aleksandar dodaje: “Kasni mrazevi, koji se dešavaju u aprilu, početkom maja, utiču na to da naši poljoprivredni proizvođači ne mogu da se oslone na svoj rad i ne mogu da se oslone na vremenske uslove koji će biti pogodni da ta malina i voće dođe do ruke i kasnije završi kod prerađivača. Ovo je jedan primer da malina može da se gaji u nekim drugim uslovima, kontolisanim.”
Ovakav način proizvodnje podrazumeva primenu najsavremenijih agrotehničkih mera i sistema, što je svakako skuplje od konvencionalnog uzgoja maline.
Aleksandar Obradović, direktor hladnjače u Mirosaljcima, objašnjava: “Od sistema za praćenje vetra, preko strukture zemljišta i same kontrole kvaliteta zemljišta, ulaganja u plasteničku proizvodnju su velika, ali veoma brzo može da se otplati, uz dobar rad, uz primenu svih agrotehničkih mera, koje su potrebne za ovakav vid proizvodnje.”
Isplativnost se ogleda u ceni kilograma maline sorte Skaj, koja na policama u marketu košta oko 22 evra. Obradovići smatraju da bi, uz državne subvencije, ovakav vid proizvodnje mogao da bude jedno od rešenja u očuvanju malinarstva u Zapadnoj Srbiji.
Aleksandar Obradović zaključuje: “I da naši ljudi iz tradicionalnog modela pod otvorenim nebom, pređu u gajenje bobičastog voća u plastenicima. Što bi uticalo i na njihovu sigurnost i stabilnost i egzistenciju ljudi koji žive na ovim prostorima i bave se proizvodnjom bobičastog voća.”
Sorta Skaj ipak nema ukus vilameta ili mikera, a možda je rešenje u modernizaciji proizvodnje tih sorti. Ariljsko malinogorje je zbog te arome još uvek prepoznatljivo na svetskom tržištu.
