Youtube/South Media
Dragan Pantelić

Dragan Pantelić bio je vrhunski golman niškog Radničkog, koji je svojim intervencijama oduševljavao ljubitelje fudbala na prostorima bivše Jugoslavije i Evrope u klupskom i reprezentativnom dresu. Popularni Panta bio je ne samo čuvar mreže, već i zabavljač koji je driblao rivale u svom šesnaestercu, znao je da izađe daleko van kaznenog prostora i igra poput današnjih „zadnjih veznih“.

Sada ga sport u kome se proslavio ne zanima. Informativno preko interneta ponekad samo pogleda rezultate pojedinih klubova. Njegova ljubav je već dugi niz godina lov, u kome uživa sa prijateljima:

– Utakmice ne gledam, niti idem na stadion. Fudbal je moja prošlost i uopšte mi ne nedostaje, zasitio sam ga se! Uživam u Malči sa prijateljima i komšijama u opuštenoj atmosferi i uz koju čašu piva. Pričamo o raznim temama, o sportu najmanje. Ovde je prelepo i da sam znao da ovako može da se uživa, ranije bih se ovde doselio. Fudbal jedino pratim tako što putem interneta pogledam rezultate nekih klubova.

Pantelić sada živi u Malči blizu Niša. Suspenziju u Francuskoj 1982. iskoristio je da kupi imanje gde je sagradio kuću u prirodi:

– Ovo je moja oaza mira. To je moj raj i moj izvor života. Najlepše je kada mi dođu unučići i ćerke Karolina, Milica, Anđela i Iva. Onda sedimo pored bazena i roštiljamo.Tu je nekad bila njiva, koju sam kupio. Sadilo se žito i kukuruz, naizmenično. Napravio sam na njoj travnati teniski teren i bazen. Kada se okupamo, iz bazena odmah idemo na tenis. Sada je na tom mestu vinograd umesto terena. Godišnje napravim 200 do 300 litara vina i ispečem stotinak litara rakije. Samo za sebe i društvo. Znaš šta piješ, znaš šta daješ ljudima.

Deda uzor

Slavni golman je po završetku uspešne karijere pronašao novu ljubav – postao je lovac:

– Na to sam se odlučio tek po završetku fudbalske karijere. Ranije nije bilo vremena za to, a sad bih sve vreme proveo u lovu. Inače, moj deda je bio strastveni lovac. On je razvio kod mene ljubav prema lovu. Najčešće lovim na teritoriji Knjaževca. Tamo su izvanredni tereni za lov. Na prostoru od Tresibabe do Stare planine ima mnogo divljači, a ekipa za lov odlična: doktor Mića, Dragoslav, Neša, Miki… Svakog vikenda sam kod njih. U Knjaževcu se lovi tokom cele nedelje. Od ponedeljka do petka može da se uplati lov na srndaća ili jelena, ili čeke na divlje svinje, a subotom i nedeljom je redovan, otvoren lov na svu divljač, čak i na vukove.

Propise strogo poštuje jer ne želi da zbog desetak kilograma mesa izgubi dozvolu i puške:

– Naš osnovni cilj je druženje. Ali, uvek se nešto ulovi. Ne preterujemo, dovoljno da ima u zamrzivaču. Meso odavno ne kupujem u kasapnici jer se svašta prodaje. Ukoliko trenutno nema od divljači, kupim kod seljaka u Malči ili okolnim selima.

Šta najčešće lovi nekada najbolji strelac među golmanima?

– Divlje svinje i vukove, ali na nišanu je često i srndać. On pase najbolju travu i njegovo meso je izuzetno kvalitetno. Nikad nisam ubio srnu, ona kao da plače kad je pogođena. Ne gađam ni svinju, ako vidim da je krmača. A na vepra pucam bez problema.

Koji je vaš najveći lovački trofej?

– Najdraži trofeji su kopaonički vuk i divlji vepar. Vuka sam ustrelio u Brzeću pre nekoliko godina. Bilo je hladno, u potrazi za hranom nekoliko vukova sišlo je do kontejnera u naselju. Primetio sam ih s prozora svog apartmana i – jednom nije bilo spasa! Od 15 vukova koliko sam ih ulovio čuvam njegovu kožu kao trofej. Vepra od 225 kilograma sam ubio u knjaževačkom selu Repušnici. Odumrlo selo nema stanovnika, a veprova ima baš mnogo. Kad smo ga okačili, visio je metar iznad moje glave.

Pantelić je fudbal je počeo da igra u Rađevcu kraj Krupnja, ali kao centarfor. Na gol je stao pošto niko drugi nije hteo.

– Bio sam brz, imao sam izuzetno jak i precizan udarac i voleo da postižem golove. Verovao sam da ću biti golgeter. Međutim, niko nije želeo ispred mreže, ja se iznerviram, stanem i ostanem između stativa. Nisam se nikada pokajao jer možda ne bih kao napadač imao karijeru koju sam napravio kao golman.

Kako teča Miša kaže

Fudbalski put odveo vas je u Grafičar, a onda iz Beograda u Radnički iz Niša?

– Na predlog mog teča Miše Pavlovića upisao sam grafičku školu u Beogradu i čuvao gol Grafičara. Dok sam branio za „grafose“, trenirao sam sa mladim timom Partizana. Međutim, sve je to bilo neobavezno. Teča se ponovo umešao i pomogao. Na njegovu preporuku otišao sam u Radnički i ostao u Nišu 10 godina, a nastavio tu da živim i po završetku karijere.

Upamćen je ne samo po svojim atraktivnim i smelim intervencijama, već i kao golgeter. Nije šutirao slobodne udarce, ali je bio nepogrešivi izvođač jedanaesteraca. U jednoj sezoni bio je posle Dušana Mitoševića drugi strelac ekipe:

– Nisam vodio evidenciju, ali sigurno sam postigao 45 golova na zvaničnim utakmicama. U dve najbolje sezone u Radničkom postigao sam 21 gol, a gde su ostale sezone. Šest pogodaka sam dao igrajući u Bordou, a dva za reprezentaciju. Promašio sam samo jedan penal u karijeri i to u dresu francuskih „žirondinaca“. Slobodne udarce nisam izvodio. Veliki je rizik otići mnogo napred i ostaviti nezaštićenu mrežu. Nisam hteo da dozvolim da ekipa primi gol posle mog promašaja.

Na prijateljskim utakmicama često ste igrali centarfora?

– Kad god sam mogao, igrao sam u napadu. Dao sam više od 50 golova na prijateljskim duelima, dva puta „upisao“ i het-trik. Kasnije, na mečevima veterana, nikad nisam branio, već sam bio isključivo napadač.

Zamenio Radija

U Radničkom ste nasledili legendarnog Pericu Radenkovića Radija?

– Bila je to velika obaveza, ali sve je došlo spontano. Dobro sam branio, navijači su me odmah prihvatili. Pošto sam dobro igrao fudbal, koristio sam to da iznesem loptu i do centra, da driblam protivnike. Mnogi su se hvatali za glavu, ali ja nisam grešio. Takvim načinom igre, kao treći bek ili libero, doprinosio sam i odbrani i napadu.

Gol Enveru Mariću sa 80 metara vas je proslavio. I danas se prepričava među ljubiteljima fudbala?

– Ispalo je tako, pogotovo što je pogodak sjajnom mostarskom kolegi bio nesvakidašnji i pobedonosni. Savladali smo Velež i taj trijumf nam je obezbedio plasman u Kup UEFA. Naravno, ne mogu da kažem da sam planirao da pogodim mrežu „letećeg Mostaraca“. Loptu sam degažirao jako kako bi do nje došli naši napadači. Ona je pala negde oko penala u Marićevom šesnaestercu – dok su svi gledali ko će šta da uradi, ona je odskakutala u mrežu.

Radnički je početkom osamdesetih bio evropski hit. Stigli ste prvo do osmine finala i ispali od holandskog AZ Alkmara. Naredne godine u polufinalu Kupa UEFA zaustavio vas je Hamburger?

– Holanđani su tada imali sjajan sastav sa Kistom, Hovenkampom, Dancem Nigardom, platitili smo ceh neiskustvu u revanšu u Alkmaru. Međutim, ti mečevi su nam doneli neku novu energiju, navikli smo se na evropski ritam i svi su saznali „kude je taj Niš“. Sledeće godine došli smo do polufinala, ali je nemački predstavnik bio suviše jak rival. U sastavu su imali Šumahera, Kalca, Hrubeša, Jakobsa. Ipak, činjenica da smo došli među četiri najbolje ekipe u Kupu UEFA dovoljno govori koliko smo tada bili kvalitetna ekipa.

Na SP u Španiji bili ste jedina svetla tačka u reprezentaciji. Šta je nedostajalo da se napravi bolji rezultat?

– Padne mi mrak na oči kada se setim tog Mondijala. Protiv Španije, koja je bila izuzetno slaba, urnisao nas je danski sudija Sorensen izmislivši penal. Ipak, mogli smo u drugi krug da Irci i domaćini nisu odigrali prijateljsku utakmicu. Ostrvljane je pobeda od 1:0 vodila dalje i oni su slavili baš tim rezultatom. Svojim odbranama na tom šampionatu sam zadovoljan. Nama je pored toga što smo oštećeni nedostajalo ono što je nedavno rekao Siniša Mihajlović – disciplina i poštovanje pravila!

Ne misli na povratak

Radili ste u FSS kao instruktor zadužen za rad sa golmanima. Praktično ste vi stvorili današnje reprezentativne čuvare mreže:

– Kroz tadašnju golmansku školu FSS prošli su Dmitrović, Rajković, Rockov i Vanja Milinković-Savić. Popović koji je sada prvi golman u Partizanu, takođe, prošao tadašnju školu. Sada te golmanske škole više nema. Išao sam i tražio golmane u malim sredinama, čak i u selima.

Na pitanje šta bi moglo da ga vrati u fudbal, kao iz puške opali:

– Ništa! U fudbalu sam sve prošao i bio sve, od igrača do klupskog funkcionera. Dosta je bilo, imam idealan život u Malči. Ne želim da se odreknem ovakve lepote zbog fudbala.

Žires se javio iz Afrike

U Bordou je Pantelić imao saigrače svetske klase. Žires, Tigana, Lakomb i Trezor, sve francuski reprezentativci. Da li ste sa nekim od njih u kontaktu?

– Žires mi je pre dve godine poslao poruku na Instagramu iz Afrike. S Tiganom sam se video pre desetak godina, kada je gledao Crvenu zvezdu u Beogradu. Alžirac Kuriši mi se, takođe, javi putem Fejsbuka. Prošlo je mnogo godina. Sada se kontakti svode na društvene mreže.

Odbio večite rivale

Pantelić je jedan od retkih fudbalera koji je odbio da stane na gol Partizana i Crvene zvezde.

– Super mi je bilo u Nišu i nisam želeo da menjam sredinu. Bilo je poziva iz Partizana, gde sam trenirao sa mladim timom, a dok sam igrao za beogradski „grafos“, pogotovo je Crvena zvezda bila uporna da me angažuje. Tadašnji generalni sekretar Slobodan Ćosić zvao me je svakih šest meseci. Odoleo sam pozivu velikih i nije mi žao.

Branio za Evropu i svet

Dragan Pantelić je nosio dres reprezentacija Evrope i sveta četiri puta. Tada nije bilo lako biti član ovako elitne selekcije:

– U to vreme u reprezentacijama Evrope i sveta igrali su zaista najbolji, danas ima mnogo takvih predstava, ali su one uvek revijalne ili humanitarne, pa se pozivaju i penzionisani fudbaleri. Imao sam sreću da se upoznam i budem na terenu sa Bekenbauerom, Krojfom, Kigenom i drugim legendama ovog sporta. Oni ne samo da su veliki asovi, već su još bolji ljudi, prirodni, skromni i druželjubivi. Dok sam bio predsednik Radničkog, sa Bekenbauerom sam razgovarao da pomogne klubu prodajom igrača sa Čaira.

Platio za tuđu grešku

U Bordou je Pantelić proveo dve godine. Titula je izgubljena u poslednjem kolu, a bio je suspendovan zbog navodnog udaranja sudije:

– Bili su to lepi dani, ali bez hepienda. Neverovatno, ali istinito: titulu smo izgubili u poslednjem prvenstvenom kolu tako što nas je Lans, koji je bio poslednji na tabeli, pobedio na našem terenu sa 1:0. Prvak je postao Nant. Što se tiče incidenta sa sudijom, ja sam tu kolateralna šteta. Njega je neko drugi udario, a ja sam optužen! Iako suspendovan, ipak sam branio na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji. Bez obzira na sve, pamtim Bordo samo po lepim stvarima.