Nemačka vojska ima danas 182.000 ljudi pod oružjem, uz još 50.000 aktivnih rezervista. Da bi ispunili obavezu prema NATO neophodno je da u uniformi bude 460.000 vojnika.
Aktuelne procene, u situaciji kada ne postoji obavezno služenje vojnog roka, dosežu do bi narednih godina moglo da se računa na 260.000 pripadnika Bundesvera.
Sa ovim brojkama se u Berlinu ušlo u žestoku raspravu, pre svega u vladajućoj koaliciji, oko rešenja za ovaj pretežak zadatak.
Socijaldemokrate (SPD) i njihov ministar odbrane Boris Pistorijus zalagali su se za dobrovoljno služenje vojnog roka i tvrdili da će godišnje na toj bazi pridobijati i do 20.000 momaka i devojaka spremnih da obuku uniformu.
Dugo su se opirali stavu demohrišćana (CDU/CSU) da se u slučaju slabog odziva dobrovoljaca – jedinice popunjavaju lutrijom i “dobitnici” pošalju na regrutaciju i potom na odsluženje šestomesečnog vojnog roka.
I vraćanje vojne obaveze je bila jedna od predloženih, spornih mera.
Vladajuća koalicija je ovih dana ipak nekako uspela da dođe do kompromisa i toga da se u predlog novog zakona unesu opšte prihvaćena rešenja.
Opozicija je “na nož” dočekala predlog poput godišnje regrutacije onih sa 18 godina (od polovine 2027.godine), što je ministar Pistorijus predstavljao kao potrebu spoznaje na koga vojska može da računa u slučaju krize.
