Vesti
Čekaju neimare: Baka Marija i Stanka sa decom

Mada je zima na pragu, a na Pešteru je već zahladnelo, još je neizvesno da li će se porodica Bandović iz sela Gradac kod Sjenice, pre prvih snegova i jačih mrazeva useliti u novu kuću koju već dve godine grade uz pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja, humanitarne organizacije Srbi za Srbe i čitalaca „Vesti“.

Da se radovi ubrzaju i konačno privedu kraju pored prethodne donacije od 1.500 evra dobrotvora Zvonka Sarajlije iz Nemačke, rodom iz Pljevalja, koji je uputio 1.500 evra, doprineće i donacija od 1.000 dolara (oko 590 evra) koju je Slobodanu Bandoviću poslala naša anonimna čitateljka iz daleke Australije.

Ovaj novac bio je „planiran“ za kupovinu ležajeva, za baku i za decu, međutim, pošto su iskrsli drugi problemi, a radovi još nisu okončani, biće utrošen za kupovinu električnog brojila i plaćanje priključka za struju.

Da bi mu uručili donaciju, Slobodana smo morali da „tražimo“ u susednom Štavlju, gde je radio na kopanju (dnevnica 20 evra) jednog vodovodnog kanala.

– Šta ću, stalni posao nemam, pa nadničim i obradujem se kad me neko pozove da radim. Šestoro usta valja nahraniti i decu obući, a i kuću gradim. Da nije pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja i čitalaca „Vesti“ od moje zarade ne bih mogao ni ciglu da ugradim, hvala im, Bog im dao sve što požele, a posebno hvala dobrotvorki iz daleke Australije čija donacija će mi mnogo značiti, jer brojilo i priključak koštaju više od 1.000 evra. Želim joj svaku sreću ovoga sveta! Baš kao i Zvonku Sarajliji zahvaljujući čijoj donaciji sam uveo vodu u kuću, kupio keramičke pločice, unutrašnja vrata, sat za struju, a ostalo je još novca da se isplate majstori – priča Slobodan.

Naglašava da su radovi na postavljanju keramike pri kraju i da završetak, a i skoro useljenje delimično koče majstori kojih nema u ovom kraju (listom odlaze u Nemačku), a oni koji su ostali zauzeti su većim i unosnijim poslovima u Sjenici i Novom Pazaru.

– Nadam se da ćemo uskoro završiti postavljanje keramike i da ćemo uspeti da kupimo potrebnu sanitariju za kupatilo i najneophodniji nameštaj. Za useljenje će nam trebati još novca, a ako ne uspemo da obezbedimo sav taj novac, uselićemo se bar u jednu sobu, biće sigurno toplije nego u udžerici sa zemljanim podom u kojoj sada živimo – dodaje Slobodan.

Useljenju se posebno raduje Slobodanova majka Marija koja svakodnevno putuje u Sjenicu gde u tamošnjoj kuhinji za porodicu dobija besplatan hleb i po jedan topli obrok.

– Radujem se zbog dece, zbog mojih unuka Stefana, Radiše i Petra koji se više neće smrzavati, a imaće i televizor i svoju sobu u kojoj će moći da pišu domaće zadatke. Posebno se svi radujemo kupatilu koje nam svih ovih godina najviše nedostaje. Hvala svima koji nam pomažu, Bog neka im pomogne, čine veliko delo! – ističe baka Marija.

Radiša napreduje

Sedmogodišnji Radiša, Slobodanov i Stankin srednji sin, od rođenja ima smetnje u razvoju, a posebno sa govorom. Tek od prošle godine, nakon prvih donacija čitalaca „Vesti“, počeo je adekvatno da se leči (više puta bio na eminentnim klinikama u Beogradu) i da radi sa logopedima u Sjenici i Novom Pazaru.

– Nije Radiša ove godine pošao u školu, ali je mnogo napredovao. Imao je i dve lakše operacije na mošnicama. Istina, one nemaju veze sa govorom, ali je njegovo zdravlje bilo zbog toga narušeno. Verujemo da će biti spreman za iduću jesen. Hvala svima koji su nam pomogli. Činjenica je da smo bar polovinu novca koji smo dobili od dobrih ljudi potrošili za Radišino lečenje i stalna putovanja u Sjenicu, Novi Pazar, Prijepolje i Beograd, da nije bilo toga, lakše bi i radovi na kući tekli, ali tako je kako je. Dete je na prvom mestu – priča Slobodan.

Da izguramo do kraja

Uručenju donacije prisustvovao je i poznati humanitarac Hido Muratović, koji je zamolio Slobodana i Stanku da narednih dana „daju sve od sebe“ kako bi deca i baka ove zime imali siguran i topao krov nad glavom.

– Ima još mnogo toga da se završi, ovde smo da pomognemo, nadamo se da ćemo se radovati pre Nove godine – naglašava Muratović.