Predlog Ursule fon der Lajen o zidu od dronova, koji bi pomogao u zaštiti Evrope od Rusije, sada se suočava sa skepticizmom i Francuske i Nemačke.
– Oprezan sam prema (takvim) terminima. Stvari su malo sofisticiranije i kompleksnije – rekao je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima pre sastanka sa liderima EU u Kopenhagenu, ukazujući na svoje hitnije odbrambene prioritete.
– U stvarnosti, potrebni su nam napredni sistemi upozoravanja kako bismo bolje predvideli pretnje, potrebni su nam evropski kapaciteti za dugometnu vatrenu odbranu i potrebni su nam sistemi zemlja-vazduh odbrane i protiv dronova – rekao je on.
Poslednjih nedelja, dronovi su narušili vazdušni prostor Poljske, Rumunije, Danske i Norveške, a Evropa je u mnogim slučajevima krivila Rusiju. Ti incidenti dali su novi zamah takozvanom zidu od dronova – inicijativi koju su prvi put pokrenule zemlje na frontu prošle godine, a koju je Fon der Lajen podržala u svom obraćanju o stanju nacije prošlog meseca.
Ni Berlin nije oduševljen
Međutim, ranije ove nedelje, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da postoje hitniji prioriteti kojima se treba pozabaviti.
– Odbrana dronovima, naravno, ali ne zidom od dronova – rekao je publici na Varšavskom bezbednosnom forumu.
Debata o zidu od dronova takođe naglašava kako geografija često dovodi do neslaganja među evropskim liderima oko toga kako najbolje zaštititi kontinent od spoljnih pretnji, uključujući Rusiju – i te podele su bile vidljive u Kopenhagenu dok su lideri ulazili na samit.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni upozorila je da se ne sme zaboraviti južno krilo Evrope, poruku koju je ponovio i njen grčki kolega Kirijakos Micotakis.
– Svaki zajednički evropski odbrambeni projekat koji se tiče Evrope ne može biti ograničen na istočne granice kontinenta – rekao je novinarima.
U međuvremenu, letonska premijerka Evika Silinja i litvanski predsednik Gitanas Nauseda pohvalili su projekat uoči sastanka u Kopenhagenu, ističući jasnu podelu između zemalja na prvoj liniji fronta i zemalja dalje od ruskih i ukrajinskih granica.
Prema Makronu, Evropljani bi se umesto toga trebalo fokusirati na zajednički razvoj sistema ranog upozoravanja (Francuska i Nemačka trenutno sarađuju po tom pitanju); nabaviti lokalne “odvraćajuće” kapacitete za duboke udare, uključujući balističke rakete; i kupiti više sistema protivvazdušne odbrane.
Francuski predsednik je takođe pomenuo nuklearno odvraćanje kao deo toga.
– To ne znači da dronovi nisu važni. Krenemo napred ubrzanim tempom kako bismo imali mogućnosti za dronove i protiv dronova – rekao je.
Zid od dronova je jedan od četiri odbrambena projekta EU koje je Brisel predložio uoči sastanka Evropskog saveta.
