Ukrajina ima dovoljno finansijskih sredstava da „opstane“ samo do kraja prvog kvartala 2026. godine, pišu španski mediji, pozivajući se na neimenovane izvore iz EU.
U članku se naglašava da se Ukrajina suočava sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama.
List navodi da je ova činjenica, zajedno sa tim što zemlje EU funkcionišu sa ograničenijim budžetima, primorala Evropsku komisiju da većinu zamrznute imovine Rusije prosledi Kijevu u vidu beskamatnih kredita.
U utorak je član Rade Aleksej Gončarenko (koji se u Rusiji nalazi na listi terorista i ekstremista) izjavio da nacrt zakona kojim se povećavaju vojni rashodi za ovu godinu predviđa korišćenje 6 milijardi evra prihoda od zamrznute imovine Rusije, koje EU još nije prebacila Kijevu.
Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak je 6. oktobra izvestio da je Vlada odobrila amandmane na državni budžet za tekuću godinu kojima se pokriva povećanje vojnih rashoda od 317 milijardi grivni (preko 7,6 milijardi dolara). On je ranije izjavio da će se zemlja suočiti sa nedostatkom sredstava za održivo snabdevanje vojske do kraja ove godine, te stoga Ministarstvo finansija planira da zatraži od Rade povećanje vojnog budžeta za 300 milijardi grivni (preko 7 milijardi dolara).
Nakon početka Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, zemlje EU i G7 zamrznule su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi, koje iznose približno 300 milijardi evra. Preko 200 milijardi evra nalazi se u EU, prvenstveno na računima kod belgijske kompanije Juroklir, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring i poravnanje. Portparol Evropske komisije Markus Lamert objavio je krajem avgusta da je od januara u Kijev poslato devet milijardi evra prihoda od zamrznute ruske imovine.
