Čelni čovek Partizana imao šta da kaže posle rasprave sa navijačem na 177. “večitom derbiju”.
Varničilo je na relaciji Predrag Mijatović – navijač(i) Partizana po završetku 177. utakmice u Humskoj, u kojoj je Crvena zvezda slavila sa 2:1.
Na društvenim mrežama objavljen je i snimak u kojem se čuje šta su jedan drugom imali da poruče Mijatović i navijač na zapadnoj tribini, a oglasio se potom i jedan od čelnih ljudi crno-belih.
– Nikada se ne mogu sukobiti sa navijačima Partizana, kao što su pojedinci napisali. To je apsolutno isključeno. Kakav sukob? U pitanju je mnogo teška reč. Pre bih rekao da smo malo žustrije prodiskutovali. Dva, tri navijača ispod lože su mi zamerili što sam posle utakmice ustao i pozdravio se sa delegacijom Crvene zvezde, pružio ruku čelnicima rivala, jer je to u duhu fer-pleja – kazao je Mijatović, a potom je nastavio:
– Bilo da dobiješ ili izgubiš meč, red je da suparniku pružiš ruku. Ja ću to uvek uraditi. Nekolicini dečaka je to zasmetalo, pa su mi rekli: „Mijate, sram te bilo, šta se rukuješ, šta im čestitaš?“ Malo me je to pogodilo. Na to su se nadovezali još neki momci rečima: „Sudije nas stalno…, a ti ništa“. Sad je mene, kao, trebalo da bude sramota što sam nekom sportski pružio ruku posle utakmice i što nisam komentarisao suđenje.
Imao je Mijatović još štošta da doda.
– Zar je trebalo delegaciju Zvezde da izbacim iz lože kako bi ta dva momka bila zadovoljna? Ili da javno kažem da smo izgubili, jer nas je sudija oštetio? U redu, možda arbitar jeste bio naklonjeniji igračima Crvene zvezde, malkice naginjao, ali to su sve bile situacije na sredini terena, bez uticaja na rezultat u najkomplikovanoj utakmici za arbitražu u našem fudbalu. Isti sudija je u februaru dosudio penal za nas u nadoknadi meča na Marakani. Moramo da budemo objektivni.
Poručio je Mijatović da je uvek za razgovor sa navijačima.
– Kad sam čuo zamerku od momaka kojima ćale mogu da budem, zašto ne bismo prodiskutovali, ako smo partizanovci? Što da se krijem, iza zida na loži i da se rukujem tako da me niko ne vidi? I to menjamo, što da ne menjamo? U svim velikim, ozbiljnim ligama, čelnici sede jedni do drugih, čak i ručaju zajedno pred utakmicu. Nikakav problem, ali pravo rivalstvo je na terenu. Van njega, zar da izigravam nadmenog čoveka i ne pozdravim nekog iz suparničkog tabora samo da mi neko ne bi zamerio. Ponavljam, ne mogu da uđem u sukob sa navijačima Partizana, ali mogu da prokomentarišem malo žučnije šta se dešava.
