Z. Raš
Nasmejan uprkos teškom životu: Aleksa Bogdanović

Ko je redovno pratio stranu Humanitarnog mosta „Vesti“, bar u proteklih mesec dana, mogao je da stekne uvid koliko je naših humanih čitalaca uputilo donacija i na koliko adresa je ta pomoć usmerena. Početkom novog meseca, stižu i nove donacije.

I to od dobročinitelja već dobro znanih našoj Redakciji. U pitanju je O. V. iz Sidneja, koji je i ovog meseca uputio ukupno 850 dolara za četvoro orahovačkih gimnazijalaca i đaka iz Đonlija na Goliji. Čini to već pune tri godine bez prekida. Isto tako i plemenita Baka Ana iz Kanbere, koja je poslala dvomesečne stipendije za još četvoro učenika orahovačke gimnazije, od po 300 dolara (ukupno 600) za braću Dušana i Nikolu Čukarić, kao i sestre Hristinu i Katarinu Šavelić. A to čini od početka školske godine, šaljući pomoć na svaka dva meseca.

Svoj prilog od još 200 dolara uputio je i anonimni donator iz Sidneja za sedmogodišnjeg Aleksu Bogdanovića iz Bijeljine kao i njegovoj baki Raziji i gluvonemoj rođaki Mariji.

Prosleđeno na zadate adrese

Sve donacije prosleđene su na zadate adrese, a prva je već stigla u ruke starateljke malog Alekse i rođake Marije, brižne bake Razije, razgalivši njihova srca.

Razija Aziri, koja brine o ovo dvoje napaćene dece, zahvalila je dobrotvorima koji su mislili na njih.

– Veliko i od srca se zahvaljujemo na ovoj pomoći. Da nije bilo dobrih ljudi, mi bismo odavno završili na ulici. Zato želimo svima da ih dobro zdravlje služi i sreća prati. To isto i želimo dobrotvoru koji je ovog puta mislio na nas. Činjenica je da nam je uz ovakvu podršku mnogo lakše da izađemo sa nevoljama koje nas pritiskaju. Sami smo i borimo se kako znamo i umemo. I baš zato cenimo do neba kada nas se neko seti i uputi nam pomoć – rekla je Razija.

Ispričala nam je da će donaciju utrošiti za kiriju, a ono što pretekne verovatno će potrošiti u nabavci neophodnih namirnica.

– Uvek se trudim da kada stigne donacija, bar mali deo ostavim sa strane i sačuvam za crne dane. Sigurnije se osećam kada imamo neki dinar u kući za ne daj Bože. Jednostavno, tako je kod nas i naučila sam da tako moramo da funkcionišemo, kako ne bismo ostali gladni ili bez krova nad glavom. Iako sam zašla u sedmu deceniju života, moram brinuti o ovo dvoje nejači – ispričala je Razija.

Ostao siroče sa dve godine

Malom Aleksi Bogdanoviću je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije upoznao. Od kada je ostao sam na svetu, o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji brine baka Razija kao o svojoj deci. Priča o njoj i Aleksi dospela je u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike.

– Ranije sam skupljala karton i tako spajala kraj s krajem. Više niko ne kupuje. Šta ću, morala sam tako, ali sada zahvaljujući svim dobrim ljudima oko nas više to ne moramo da činimo – priča ova žena koja je i pored toga što je i sama bolesna, svoj život podredila brizi o dva anđela.

Slede nova uručenja

Po već ustaljenom običaju, po kojem smo i prepoznatljivi, novinari „Vesti“ narednih dana zabeležiće i uručenje stipendija O. V. iz Sidneja i Baka Ane iz Kanbere orahovačkim gimnazijalcima kako bi bar na taj način naši čitaoci mogli da podele radost sa onima na koje su mislili.

Pomoć stiže i Stefanu

Pored stipendija za Dimitrija Ra06dića, Ljubicu Micić, Darinku Ulamović i Lazara Grkovića, učenike orahovačke gimnazije, kojima je namenjeno po 120 dolara (ukupno 480), stipendiju O. V. iz Sidneja od 370 dolara dobiće i đak pešak Stefan Pendić iz sela Đonlije na Goliji, kako bi mogao da plati sobicu u Novom Pazaru, u kojoj boravi sa majkom Radom dok traje školska godina.

Da nije bilo ove pomoći, veliko je pitanje da li bi Stefan uopšte mogao da nastavi školovanje jer njegovi skromni roditelji ni u snu ne bi mogli da mu obezbede toliko novca, niti bi Stefan mogao svaki dan da prelazi više od 30 kilometara do škole. Čim ove donacije budu prispele, to ćemo i mi verno zabeležiti sve što njegovi štićenici budu rekli u znak zahvalnosti.