Na desetak minuta hoda od Negotina, u pitomini krajinske ravnice nalazi se selo Miloševo, čiji meštani koji žive u selu i oni koje je vetar života razaslao po Evropi, neguju veliku slogu i saradnju.
Znali su oni koji su se pre nekoliko decenija otisnuli uglavnom u Austriju, Nemačku ili Francusku, da će se jednog dana ipak vratiti u zavičaj, pa su zajednički sve činili da u selu svi imaju kvalitetan život.
Primer njihove sloge, koja ne dozvoljava da je slome granice, je hram svetog Vasilija koji su podigli na ulasku u Miloševo za svega nekoliko godina.
Hram koji će sigurno biti među najlepšim u ovom delu Srbije, a ima još posla, ali ima i odlučnosti i planova da to bude što pre.
Hram će biti kao i manastir Kolograš, podignut na mestu pogobije Kraljevića Marka, koji je pokraj sela svetionik i simbol pravoslavlja i epske tradicije ovog kraja.
Na praznik svetog Vasilija zaštitnika sela u hramu i ispred po sunčanom danu bilo je zaista svečano i sa dostojanstvom proslavljen praznik. Značajan dan koji se ne zaboravlja, bio je za sve maštane koji su uzmogli da dođu, za one koji žive u Miloševu, ali i one koji žive i rade daleko od rodnog kraja.
Biti kolačar u ovom značajnom danu je posebna čast i poštovanje porodici koja je preuzela proslavu hramovne slave.
Ove godine čast je pripala uglednoj porodici Dragoljuba Đorđevića cenjenog Miloševca, nekadašnjeg opštinskog funkcionera, a danas privatnog preduzetnika.
Dragoljub, ili kako ga prijatelji zovu Gune, na ulasku u selo ima rasadnik zelenila i ono što je posebno interesantno mali rekreacioni centar sa teniskim terenom, gde se održavaju takmičenja ljubitelja belog sporta, ali i mališana kojih iz dana u dan ima sve više.
Na dan svetog Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca bilo je izuzetno svečano. Okupili su se Miloševci i njihovi gosti posebno raspoloženi po sunčanom danu.
Centralni događaj je bila sveta liturgija kojom je načalstvovao protojerej Marjan Kerčulj, namesnik negotinski, uz sasluženje protonamesnika Vuka Jovanovića.
U svojoj besedi otac Marjan je pozvao na sabornost u delima, kako bi se okončali radovi na izgradnji crkve, a podsetio je prisutne i da pored hrama sa zidinama, postoji još jedan, važniji hram, a to je hram milosrđa u svakome od nas, pozivajući verni narod da u granicama svojih mogućnosti uputi pomoć tamo gde je ona potrebna.
Pored velikog broja vernika, liturgiji je prisustvovao i predsednik Opštine Negotin Vladimir Veličković sa saradnicima.
Kada je domaćin kuće kolačar hramovne slave, u duhu pravoslavlja, ni jedan član njegove porodice nije želeo da propusti taj dan. Tako i sin Dragoljuba Đorđevića, Nikola magistar ekonomskih nauka, koji živi i radi u Beču. On je došao na ovu veliku svečanost sa suprugom Marinom i sinom Viktorom.
Došla je i Dijana sestra Nkolina, sa suprugom Gerhardom koji isto žive i rade u austijskoj prestonici.
“Ja sam imao tu sreću da mi je baka radila u Beču i po završetku negotinske Gimnazije otišao sam na studije u ovaj prelepi grad, gde danas supruga, sin i ja živimo. Znao sam zašto sam u Beču i studije ekonomije sam o roku zavšio i potom magistrirao. Po završetku studija, počeo sam da se bavim privatnim biznisom. Bilo je unosno čišćenje snega u Beču, pa sam to imao kao početni posao, ali sam poslove firme ubrzo proširio. Danas vodim svoju firmu CLARA Hausbetreuung GmbH. Setište firme je u Grellgasse, u 21. bezirku. Uzgred ime Clara je od latinske reči clarum, što znači briljantno. Eto i mi sve što radimo radimo da sve bude briljantno. Kada je čovek posvečen svojoj porodici i odgovoran prema poslu kojim se bavi i rezulti ne nedostaju”, rekao je Nikola.
Da je tako govori i činjenica da im je referenca uspešnog poslovanja održavanje kompleksa teniskih terena La Ville u Beču. To je veoma odgovoran posao, gde ne sme da se da se dogodi ni jedna greška. Njegova firma bavi se brojnim poslovima i da pomenemo najznačajnije: održavanje zgrada, kuća i stanova, čišćenje poslovnih prostora, održavanje hotela, snabdevanje higijenskim artiklima, čišćenje ventilacije, tepiha, čišćenje podruma i tavana, prozora i staklenih površina i posle građevinskih radova. Tu su i zimske usluge, održavanje zelenih površina i otklanjanje grafita.
Ovaj mladi čovek je ličnost, koja zna šta hoće, ali zna i kako to postiči. Kaže da je svestan da se do ugleda firme teško dolazi, ali još lakše ugled gubi.
Ovako razmišlja samo neko ko je poneo kućno vaspitanje sa sobom i pravoslavlje u duši.
Ispričao je i neobično rešenje koje su odradili za aerodrom u Švahatu. Dobili su veoma zahtevan posao da očiste sve površine od velike količine žvakaćih guma koje su putnici bacali u aerodromskoj zgradi prljajući podove. I kao što se već očekuje, uspešno su obavili ovaj pipav i težak posao.
Inače Nikola planira da jednog dana podigne dečije etno selo, gde će mladi naraštaji da se i rekreiraju, ali i da uče o Negotinskoj krajni koja ima šta da pokaže i čime da se diči.
Borivoje Anđelović, predsednika Upravnog odbora Crkvene opštine Miloševo objasnio je da predstoje još mnogi poslovi da hram bude završen i zablista u svoj svojoj lepoti.
Uveliko traju razgovori, skupljaju novac da se u hramu postavi božanstven ikonstas od belog mermera, ali da i podovi unutra budu obloženi prelepim granitom.
Zatim predstoji ikonopisanje i još jedan duhovni dragulj pravoslavlja će zablisti na redost meštana uzornog sela Miloševa.
