Iako je u koalicionom sporazumu prošao zahtev socijaldemokrata da najniža jedinstvena cena rada u zemlji bude 8,5 evra po satu, sada kada je došao trenutak da se to pitanje zakonski reguliše, demohrišćani i privreda pružaju žilav otpor i pokušavaju da uvedu brojne izuzetke pod izgovorom da se spreče poremećaji na tržištu rada.
Ova strana traži da penzioneri, učenici i studenti koji rade u slobodno vreme i dalje nastave da dobijaju manje od 8,5 evra po satu. Osim toga, oni zahtevaju da se čitave grupe zanimanja izuzmu od minimalca – taksisti, raznosači novina, nadničari na njivama ili zaposleni u restoranima i telefonskim centralama.
Unija i privrednici zagovaraju da ova cena rada ne važi za mlade ispod 25 godina jer bi u suprotnom to "ugrozilo dalje obrazovanje i mladim ljudima upropastilo njihove šanse za budućnost", kako je za "Bild" rekao Martin Vansleben, šef Industrijske i trgovačke komore.
|
Hitan sastanak |
Ministarka rada Andrea Nales, koja ove nedelje izlazi s nacrtom zakona o jedinstvenoj minimalnoj zaradi, insistira da ta granica bude 18 godina, do kraja obaveznog školovanja. Ona je takođe kategorički protiv toga da penzioneri i mini-džoberi budu lošije plaćeni "samo zato što su stariji ili rade manje sati nego ostali".
Ukoliko, međutim, konzervativci sprovedu svoje namere, umesto prvobitno planiranih šest miliona, satnicu 8,5 evra će primati manje od četiri miliona zaposlenih, među kojima su trgovci, cvećari, baštovani, hotelski radnici, kuriri…
Kako stvari sada stoje, socijaldemokrati nemaju nameru da odustanu od onoga što su zamislili. Potpredsednik SPD-a Ralf Štegner je naglasio da po pitanju minimalca sa SPD-om neće biti "švajcarskog sira".
– Minimalac je dogovoren da važi jedinstveno i ostajemo pri tome. Jasno je takođe da ćemo se pobrinuti za to da omladina nema razloga da prekidaškolovanje – poručio je Štegner.
