Youtube/ZeeNS021
Petrovaradinska Tvrđava

Katakombe Petrovaradinske tvrđave uvek bude radoznalost svih onih koje privlači misterija. I bez omiljenih priča o blagu, duhovima i podvodnom tunelu, tvrđava je odlična lokacija za obilazak koju nikad nećete do kraja videti. To je uglavnom zbog njenih tajanstvenih katakombi koje skriva u svom podnožju i koje nikad nisu do kraja istražene i objašnjene. Jedan manji deo katakombi je uređen i osvetljen i možete ga videti i čuti zanimljivu priču o životu vojnika na Tvrđavi.

Legenda je naravno mnogo šira od skromne priče o komunikaciji vojske. Jedna od najprivlačnijih priča je ona o paranormalnom životu u podnožju tvrđave. Ova priča je privukla strane novinare i istraživače da naprave reportažu o njoj. Ekipa emisije „Lovci na duhove“ sa američkog SyFy TV-a je posetila Novi Sad i istraživala podzemlje Petrovaradinske tvrđave. Oni su nedelju dana snimali i raznim uređajima pokušavali da zabeleže neki oblik paranormalne aktivnosti i tvrde našli su i zabeležili ono zbog čega su došli.

Katakombe nisu nimalo naivne i lukavo štite svoju priču, s obzirom na to da se laici lako mogu zagubiti u njima i samo poznavaoci arhitekture tvrđave se usuđuju da zalaze u njih i pokušaju da istraže sve one glasine koje se ispredaju o njima.

Druga zanimljiva priča tiče se podvodnog tunela koji povezuje tvrđavu sa gradom, a ispod Dunava vodi skroz do Katedrale (koja se nalazi u samom centru grada). Mada je to sad teško proveriti jer su mnogi od kanala potopljeni, u planu koji se nalazi u Beču verovatno postoji podatak o dužini tunela pa se i ta priča može dobiti svoju potvrdu ili ne.

Hičkokova inspiracija iz Rimskog bunara

Kalemegdan, koji se nalazi na ušću dve velike evropske reke, na kome se već 2.000 godina ljudi okupljaju, svađaju, ratuju i mire, osvajaju ga i gube, takođe je na listi srpskih misterija. Najviše legendi u vezi je s Rimskim bunarom. On je dubok 51 metar, a ima oko 200 stepenika do dna. Dugo je opisivan kao „pupak sveta“ gde je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet. Rimski bunar, uprkos imenu, zapravo je austrijski, a sazidan je od 1717. do 1731. Ipak, postoje teorije da su još Rimljani u njega sproveli vodu, pa otuda taj naziv. Alfred Hičkok je, tvrde, njime bio fasciniran i izjavio je jednom da iz njega crpi inspiraciju.

Takođe, već vekovima se smatra da se u njemu i dalje krije blago. Nemci su ga, tragom te legende, istraživali za vreme Drugog svetskog rata. Pričalo se da se iz jedne takve ekspedicije, dvojica ronilaca nikada nisu vratila i niko ne zna šta im se desilo pošto njihovi ostaci nikada nisu nađeni.

Podzemni lavirint

Hodnici i pećine pod Kalemegdanom, ali i Tašmajdanom, mnogo su veći nego što možete da zamislite i nastajali su milenijumima. Počeli su da ih kopaju još Rimljani, a najveća se nalazi ispod Tašmajdana i pretpostavlja se da je stara oko osam miliona godina. Zapravo, dobar deo hodnika ispod Beograda još nije istražen. Zna se, recimo, da se ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze podzemni prolazi koji vode do obale Dunava. Priča se da od Kalemegdana, preko Očne klinike u Ulici Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke banje postoji sistem podzemnih hodnika za koje ne znamo čemu su služili. Najveće pitanje je tunel koji navodno povezuje Kalemegdan i Gardoš. Arheolozi tvrde da je ova priča obična gradska legenda.

Sutra – Misterije Srbije (4): Piramide i pećina smrti