Na poziv Američko-jugoslovenskog društva, Političkog instituta pri koledžu u Vilijamstaunu u državi Masačusets, i Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir vladika Nikolaj je 1927. godine treći put putovao u Ameriku. Pozvan je da održi niz predavanja o svetskom miru u Političkom institutu u Vilijamstaunu. Pored toga je, tokom dvomesečnog boravka u Americi, održao niz beseda u episkopalnim crkvama. Govorio je studentima Pristonskog univerziteta i održao besedu u Federalnom savetu crkava u Njujorku. Dr Džejms Šotvel, tada poznati borac za mir u svetu, ovako je predstavio Nikolaja Velimirovića u Karnegijevoj zadužbini pred mnoštvom uglednih novinara:
– Vladika Nikolaj jedna je od najinteresantnijih i najmarkantnijih ličnosti u crkvenom životu Balkana i Evrope. Po temperamentu mistik, ali vičan diplomata i državnik, kao što je već dokazao, on u sebi sadrži takav splet različitih osobina da bi u svakoj zemlji bio priznat kao jedinstvena ličnost – napomenuo je Šotvel. A vladika Nikolaj je u velikom intervjuu uglednom "Njujork tajmsu" o svom dolasku u Ameriku rekao sledeće:
– Kada sam prvi put došao u Ameriku, proučavao sam njen prosperitet, drugi put njene dobrotvorne delatnosti. Ovoga puta došao sam da proučim njene mogućnosti… Došao sam da promovišem svetski mir, koji je zasnovan na duhovnim pravima, umesto na materijalnim snagama…
Svoja razmišljanja i stavove o svetskom miru, o hrišćanskom poimanju mira među ljudima, narodima i državama, izneo je vladika u svom poznatom delu "Rat i Biblija", koje je napisao podstaknut upravo ovim boravkom u Americi. Potom se vratio u otadžbinu i proveo nekoliko mirnih godina u Makedoniji, sve do juna 1934. godine. Tada je Sveti arhijerejski sinod Srpske crkve odredio episkopa Nikolaja za administratora upražnjene Žičke eparhije. Posle dve godine postavljen je za redovnog episkopa žičkog.
