Stručnjaci upozoravaju da vlaga i skriveni slojevi kartona stvaraju idealne uslove za insekte, čak i tokom zime.
U modernim domaćinstvima u našoj zemlji, baš kao i širom sveta, dostava paketa postala je gotovo svakodnevica. Mnogi korisnici navikli su da pakete unose stan i otvaraju ih na kuhinjskom pultu ili trpezarijskom stolu. Ali stručnjaci upozoravaju da upravo takva navika može imati neugodne posledice, u obliku neželjenih “stanara” u domu.
Kartonske kutije koje stižu pred vrata često služe kao skrivena utočišta za insekte koji iz skladišta putuju s paketima. “Insekti su privučeni kartonom, jer upija vlagu i stvara idealno okruženje za razmnožavanje i hranjenje”, objašnjava Ralf Masferer, direktor tehničkog odeljenja i edukacije u firmi Aruza Pest Control.
S druge strane, u toplijim krajevima, poput Floride, dobro je poznata praksa da kartonske kutije ne ostaju u domu jer štetočine rado traže utočište u okviru njih. Ali reč je o problemu relevantnom i u hladnijim krajevima, jer insekti mogu pronaći utočište u kutijama gotovo bilo gde. Tokom zime, hladnoća ih motiviše na traženje toplih i suvih mesta, a grejani dom postaje primamljivo sklonište.
“Tokom hladnijih meseci mnoge štetočine aktivno traže toplo mesto za zaklon”, objašnjava Šenon Sked, entomološkinja i tehnička direktorka firme Orkin. “Domovi pružaju toplotu, vlagu i pristup hrani, što ih čini privlačnima ako se štetočine ‘prošvercuju’ putem paketa ili drugih predmeta. U takvim uslovima mogu iznenada da se ‘probude’ insekti koji su u hladnom skladištu bili neaktivni.”
Karton je savršeno utočište za insekte
Osim bubašvaba, koje su najpoznatiji “slepi putnici”, karton privlači i brojne druge vrste insekata. Sked navodi da su mravi, srebrne ribice, moljci, pirinačni žišci te sitni tvrdokrilci među onima koji lako ulaze u male prostore i rado borave u kartonskim kutijama.
“Mnogi insekti traže tamna, mirna mesta gde mogu da se sakriju i osećaju zaštićeno”, objašnjava Sked. “Karton je porozan i ima slojeve i sitne pukotine koje omogućuju insektima da se uvuku unutra, naročito između talasastih slojeva. Osim toga, upija vlagu, što ga čini još privlačnijim za štetočine poput bubašvaba ili onih koji se hrane buđi, na primer knjiške vaši, skokune i skladišne tvrdokrilce.”
Poznata je izreka da se bubašvabe nikada ne pojavljuju same. Masferer ističe da su nemačke bubašvabe posebno poznate kao “slepi putnici” i da se rado hrane vlažnim ili buđavim kartonom, a potom se brzo razmnožavaju. “Kao i svaki živi organizam, nemačke bubašvabe trebaju vodu za preživljavanje. Ako je kartonska kutija vlažna, ona im obezbeđuje idealne uslove za razmnožavanje”, pojašnjava Masferer.
