Već odavno je dobro poznata činjenica da naši zemljaci rasuti širom sveta ne štede sebe kad je potrebna pomoć otadžbini. Pa čak ni kada i njima samima nije lako. U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da je samo tokom 2020. godine srpska dijaspora donirala ukupno 4,25 miliona američkih dolara u humanitarne svrhe u Srbiji, od čega je 1,95 miliona dolara donirano za borbu protiv COVID-19, dok je 2,3 miliona dolara donirano uglavnom za smanjenje siromaštva i lečenja obolelih.
Najviše novčanih donacija tokom 2020. godine došlo je od pripadnika dijaspore koji žive u Nemačkoj, skoro 40 odsto, zatim u Kanadi (24 odsto) i u SAD (19 odsto). Zahvaljujući ovim donacijama, velika sredstva su investirana u izgradnju ili renoviranje bolnica širom zemlje, a posebno u Tutinu, Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Prijepolju i Valjevu.
Cilj povezivanje
Do ovih značajnih podataka došlo je istraživanje organizacije Cataldžst Balkans prezentovano na trećem panelu o dijaspori – Filantropija nema granice predvodvođenim Fondacijom Ana i Vlade Divac.
Cilj ovog događaja je zbližavanje dijaspore i organizacija u Srbiji (zvaničnih institucija, neprofitnih organizacija, medija), unapređenje informisanja o dešavanjima u zemlji i u dijaspori kao i predstavljanje primera dobre i uspešne saradnje. Otuda i današnje reči o tome upravo na Humanitarnom mostu, važnoj sponi između plemenitih čitalaca “Vesti” širom sveta, čija dobročinstva beležimo svakodnevno.
– Dijaspora pruža ogroman doprinos razvoju naše zemlje, ali se o tome možda nedovoljno govori, a s druge strane nedovoljno informacija o dešavanjima u Srbiji stiže do predstavnika dijaspore, zato smo želeli da kroz ovaj događaj dođemo do predloga kako da to unapredimo – saopšteno je iz Fondacije Divac.
Hvala, dijasporo!
Na to se nadovezao i sam Vlade Divac po otvaranju panela koji je trajao po nekoliko časova dva dana za redom.
– Mi smo iz dijaspore počeli da pružamo podršku i organizujemo pomoć za našu zemlju. Danas kada nam je baza u Srbiji, imamo ogromnu podršku naših ljudi iz dijaspore – istakao je Vlade Divac, košarkaš i osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac, pred više od 130 učesnika iz Srbije, kao i iz SAD, Austrije, Holandije, Finske, Francuske, Kanade, Velike Britanije i Bosne i Hercegovine.
Ana Divac, osnivač Fondacije, zahvalila je srpskoj dijaspori na ovako velikodušnoj pomoći uprkos činjenici da je ovo globalna kriza u kojoj su se zadesili svi, uključujući i pripadnike srpske dijaspore i njihove porodice.
Loše informisani
Među učesnicima panela bili su i predstavnici medija među kojima Željko Bodrožić iz NUNS-a , Vesna Dimitrijević autorka i voditeljka emisije “Dijaspora uživo” i idejni tvorac i urednica internet portala dijaspora.tv., dopisnik RTS-a iz Čikaga Aleksandar Žigić i Katarina Nedeljković, urednik Humanitarnog mosta “Vesti”. Tom prilikom, takođe su predstavljeni rezultati mini-ankete Fondacije Divac, koja je pokazala da dijaspora želi da sazna više informacija o aktivnostima neprofinih organizacija u Srbiji i da bi dijaspora volela da mediji u Srbiji više izveštavaju o njihovim aktivnostima, posebno filantropskim, kao i problemima s kojima se susreću.
Konačni zaključak panela, može se reći da je bio jednoglasan, a to je da dijaspora mnogo daje, ali malo dobija i da se to mora promeniti, jer je od velike važnosti dobra saradnja između organizacija u Srbiji i dijaspori za unapređenje okvira za davanje.
Saradnja od velike važnosti
Impresivne rezultate, načine na koje pomažu, kao i primere uspešne saradnje sa prisutnima na ovom panelu podelili su: Šenli Pinčoti (USAID), Ana Košel (Divac Fondacija) Arno Gujon, v.d direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Džon Jovanović, viši savetnik u organizaciji Konkordija, violinista Stefan Milenković, Nenad Paunović, direktor tima za IT i preduzetništvo pri Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, Radivoje Petrišić filantrop iz Beča, Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije, Tačka povratka, Miodrag Mića Jakšić, predsednik Matica iseljenika i Srba u regionu, Petar Marković, član Upravnog odbora projekta IT Bootcamp (SAD), Vladimir Živanović, Humanitarno udruženje Mali svet, Đorđe Andrić, rukovodilac Centra za podršku investicijama i JPP, Privredna komora Srbije i Marija Mihailović, molekularni biolog. S druge strane, direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić istakao je da donatore iz dijaspore odbija kad moraju da plaćaju carinu na pomoć koju šalju u otadžbinu i da se mora pronaći zakonsko rešenje koje će olakšati davanja iz dijaspore za šta se njegova organizacija posebno zalaže.
Nada u promene
Da će nakon pomenutog panela doći do promena, nadu je izrazila i Vesna Dimitrijević:
– Dijaspora oseća da je zapostavljena posebno medijski. Postoje mediji u dijaspori koji nažalost brzo propadaju, jer se jako teško finansiraju. Jedan od najozbiljnih medija jesu frankfurtske “Vesti” koji se bore i trude da informišu na globalnom nivou, na svim kontinentima. Smatram da dijasporu ne treba odvajati kao posebnu grupu ljudi nego je treba na svakodnevnom nivou uključiti jer dijaspora je uvek spremna da pomogne.
Mora bolje
– U našoj državi se nedovoljno poklanja pažnja informisanju građana van Srbije, iako se od dijaspore očekuje da pomaže kad je najteže. To je nešto što se mora promeniti i zbog toga je naše udruženje učestvovalo u izradi nove medijske strategije koja je usvojena krajem prošle godine. Konstatovali smo da ta dvosmerna komunikacija nije dobra i da smo i sami neinformisani o tome šta se dešava u belom svetu – istakao je Željko Bodrožić.
