Deset izviđačko-desantnih transportera BRDM-2 samo su deo tehnike koju će Rusija pokloniti Srbiji na osnovu vojno-tehničkog sporazuma koji su 17. januara ove godine u Beogradu potpisali Vladimir Putin i Aleksandar Vučić.
Prema tom planu, Vojska Srbije bi trebalo da se osavremeni sa ukupno 30 transportera, još toliko tenkova T-72, ali i sedam ruskih helikoptera koje je Srbija već platila: četiri Mi-35 i Mi-17. U tok kontingentu su i “leteći tenkovi” (Mi-35), jurišni helikopteri, a prema najavama zvaničnica srpske RV i PVO već je izvesno da će oni biti deo borbene helikopterske eskadrile rasmeštene na aerodromu Morava kod Kraljeva.
Nekadašnji načelnik Generalštaba, general Branko Krga ocenjuje za “Vesti” da to što kupujemo oružje od Rusije ne znači da time narušavamo svoju vojnu neutralnost.
– Istovremeno, kupujemo oružje i opremu i sa Zapada i to je najbolji način da zaštitimo svoje nacionalne i državne interese – ističe Krga.
Na ovaj način Srbija, ističe ovaj stručnjak, “ne bode oči” i ne narušava opredeljenje ka evropskim integracijama.
– U našoj strategiji nacionalne bezbednosti jasno stoji da Srbija nema nikakve ambicije da bilo koga napada ili bezbednosno ugrožava i da je vojno neutralna. Dakle, svim razumnim ljudima apsolutno ne bi trebalo da smeta da li se naoružavamo oružjem i tehnikom sa Zapada ili sa Istoka, jer je modernizacija oružanih snaga sasvim normalan proces za svaku odgovornu državu koja vodi računa o svojoj bezbednosti. Svaka odgovorna država se naoružava u meri u kojoj smatra da je to za nju potrebno, pa to ima prava i Srbija – objašnjava Branko Krga.
Nekadašnji profesor na Vojnoj akademiji i svakako jedan od najpriznatijih vojnih stratega, general Radovan Radinović tvrdi da je apsurdno očekivati da Srbija u procesu osavremenjavanja vojne opreme i oružja pazi šta će neko drugi reći, umesto da vodi računa o svojim potrebama.
– Logično je da se upravljamo isključivo sopstvenim interesima. Svaka kupovina ili nabavka mora biti jedino povezana sa cenom i na koji način će se uklopiti u odbrambeni sistem. Apsurdno je očekivati od Srbije da se odrekne svake saradnje sa Rusijom kada to ne čine ni mnoge zemlje NATO – navodi Radinović.
Ipak, Aleksandar Radić, vojni analitičar ističe da su sve češća upozorenja sa Zapada zapravo jasan signal da se velikim silama ne dopada naše savezništvo sa Rusijom i da će se ta retorika uskoro pojačati.
– Očigledno je prošao period tolerancije kada je bilo moguće i da koketiramo sa NATO, a istovremeno imamo i dobre odnose sa Rusijom. Da li je to politika dvostrukih standarda EU i NATO? Naravno da jeste, jer članice EU i NATO sprovode sankcije prema Rusiji i nas kritikuju zbog saradnje, a istovremeno remontuju svoja borbena sredstva u ovoj zemlji i to pravdaju “održavanjem operativne sposobnosti” oružanih snaga. Međutim, zaboravlja se da je njima to dozvoljeno upravo zato što su deo sistema, bilo EU bilo NATO. Otuda za njih i važe druga pravila igre nego za Srbiju koja insistira na svojoj vojnoj neutralnosti – navodi Radić i upozorava na suštinu nastojanja da se Srbija odrekne vojne saradnje sa Rusijom.
– Srbija je tu zapravo samo “kolateralna šteta” u nastojanju Zapada da spreči Rusiju da širi prodaju svog naoružanja na zemlje koje su poput Srbije takođe vojno neutralne, ali se potencijalni aranžmani mere milijardama dolara. Jedna od tih zemalja je Indija – objašnjava Radić koji nije optimista da bi Srbija mogla da istraje u svojoj vojnoj neutralnosti.
– Plašim se da bi se u toj igri velikih, na kraju kola mogla da se slome na nama – tvrdi Radić.
S druge strane general Radinović sumnja u takav ishod.
– Eventualnim uvođenjem sankcija Srbiji, Amerika bi se legitimisala kao sila koja želi da vlada svetom. Zapravo, ogoljeno bi se pokazalo kako Amerika želi da dominira – zaključuje Radinović.
Krga: Voleo bih da dobijemo S 400
General Branko Krga kaže da bi dalje osavremenjavanje srpskih oružanih snaga trebalo da ide u nabavci još kvalitetnijih PVO sistema srednjeg i dugog dometa.
– Potpuno je nebitno od koga bismo to uzeli, jer je ključno pitanje šta nam najviše odgovara za našu odbranu. Naravno, bilo bi dobro da dobijemo i S-300 ili S-400. Sa tim sistemima bismo nesumnjivo mnogo mirnije spavali.
Spisak darodavaca
Prema podacima Ministarstva odbrane, Ruska Federacija je najveći donator Vojske Srbije. Ona je do sada darovala šest aviona MiG-29, a u toku je realizacija donacije od 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2MS i 30 tenkova T-72MS sa pratećim elementima logističke podrške.
Odmah zatim slede SAD koje su u periodu od 2014. do 2018. godine u opremi i novcu pomogle sa oko deset miliona dolara.
Najviše novca su dali za nabavku simulatora za obuku izvođenja vojnih operacija (1,4 miliona dolara), a zatim i opremu za višenamenski poligon za obuku (819.800 dolara). Na trećem mestu donatora je NR Kina sa oko 5,2 miliona evra, pa Norveška sa 586.000 evra, Danska sa 494.860 evra i Velika Britanija sa 169.000 funti. Većina podataka je iz godišnjeg Informatora o radu Ministarstva odbrane, u kome nije bilo podataka o donacijama iz Rusije, zbog čega su bili prinuđeni da Izveštaj dopune “dopunskim” saopštenjem za javnost.
Kolilko koštaju helikopteri
Aleksandar Radić ocenjuje za “Vesti” da je ključni problem u rangiranju najvećih donatora, kao i nabavci novih sredstava – netransparentnost.
– Prema nezvaničnim informacijama, samo od decembra 2016. do danas Srbija je potrošila više od milijardu dolara na nabavku aviona, helikoptera i drugih vojnih sredstava, ali problem je što od te godine vlada neuobičajena praksa da se sve nabavke sprovode direktnom pogodbom, bez tendera, ali i bez prakse da se detalji nabavke obelodane ili na sajtu Ministarstva odbrane ili Vlade, što je praksa u drugim evropskim zemljama – ističe Radić i podseća da je Rumunija nedavno trebalo da nabavi avione F-16, ali je taj ugovor propao zato što je previše koštao.
– Mi ne znamo ni koliko su plaćeni novi helikopteri iz Francuske, ni koliko mistrali, ali ni koliko ćemo platiti remont poklonjenih Mig-ova 29 iz Rusije, ali i Belorusije. Takva netransparentnost lako može da izazove sumnje u moguće mahinacije – naglašava Radić.
