U Banjaluci je osvanuo dan koji mnogi nazivaju ispunjenjem jednog davnog zaveta. Na temeljima dugogodišnje želje i nade, zasijao je Srpsko-ruski hram Preobraženja Gospodnjeg, u kojem je služena prva liturgija. U tom trenutku, svaki zvuk zvona nosio je poruku zahvalnosti, ne samo prema Bogu, već i prema onima koji su kroz istoriju stajali uz srpski narod.
Okupljeni narod, sveštenstvo i predstavnici Republike Srpske i Ruske Federacije zajedno su delili osećaj pripadnosti i ponosa. Bila je to slika koja pokazuje da zajednička vera i istorija nisu samo prošlost, već i snaga koja oblikuje budućnost.
Sam hram posvećen je, između ostalog, svetim mučenicima Romanovima i ruskom caru Nikolaju, čija je podrška u najtežim trenucima ostala duboko urezana u sećanju srpskog naroda. Ova građevina ne stoji samo kao spomenik, već kao živa svetinja koja treba da čuva i prenosi poruku ljubavi, zajedništva i zahvalnosti.
U njegovim zidovima nalaziće se tri oltara, a u sklopu svetinje biće otvoren i kulturni centar sa bibliotekom. To će biti mesto gde će se učiti jezik, negovati književnost i povezivati duhovne vrednosti dva naroda. Tako će hram postati utočište za molitvu, ali i dom susreta, razumevanja i bratstva.
Izgradnja svetinje procenjena je na oko 10,83 miliona evra, a Vlada Republike Srpske je do sada izdvojila značajna sredstva, među njima i 9,5 miliona maraka u protekloj godini. Ukupna ulaganja premašuju 20 miliona maraka, što jasno pokazuje odlučnost da se hram dovrši i ostane trajni svedok istorijskog prijateljstva.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ono što danas ulepšava lice Banjaluke nije samo nova građevina, već i osećaj da je ispunjen davni san. Jer ono što je nastalo iz ljubavi i zahvalnosti ima snagu da traje uprkos svakoj prepreci i da postane svetionik budućim pokoljenjima. Zato ovaj trenutak nadilazi granice običnog događaja i pretvara se u potvrdu da zaveti predaka žive i da bratstvo dva naroda ostaje zauvek utkano u srce grada.
