Izrael i Iran nastavili su međusobne napade raketama i dronovima, dok se broj civilnih žrtava povećava na obe strane.
Čini se da je rat ušao u fazu u kojoj bi Izrael hteo da pokrene pregovore sa Iranom, ali Iran pregovore ne može da prihvati dok se ne osveti Izraelu za razarajuće udarce protekle nedelje koji su uništili ne samo neke od najvažnijih strateških bezbednosnih postrojenja u Iranu, već i ubili neke od najviših predstavnika vojnog i civilnog rukovodstva.
Niko neće da popusti prvi
Prema pisanju američkih medija, Izrael je imao spreman plan likvidacije Ali Hamneija, iranskog duhovnog vođe, ali je akcija navodno zaustavljena na insistiranje Donalda Trampa, američkog predsednika. Za sada nema zvaničnih potvrda ovih informacija, pa ne znamo da li se zaista radi o ozbiljnoj akciji koja je bila sprečena, ili o američko-izraelskom pritisku na Iran da obustavi napade.
Analitičari se uglavnom slažu da je Izrael iscrpljen dvogodišnjim ratom protiv Hamasa i Hezbolaha, i da mu ne odgovara dugotrajni rat sa Iranom, i da iz tog razloga želi da pritisne Iran da pristane na odustajanje od nuklearnog programa uz dodatne ustupke Izraelu. Međutim, problem je što Iran ne može da prestane sa borbom bez demonstracije svom stanovništvu da se adekvatno osvetio Izraelu, a Izrael ne može da ne odgovori na iranske napade, pa rizik od proširenja sukoba i dalje postoji.
Veruje se da će uloga SAD biti ključna, jer je jasno da se bez pomoći Vašingtona Izrael neće usuditi da uđe u dugotrajan sukob sa Iranom iako je ta zemlja značajno oslabljena.
Kako je sve počelo?
Radi stavljanja stvari u kontekst da bi se razumeo sadašnji sukob, važno je razumeti kako je do njega došlo. Rivalostvo između Irana i Izraela nije od juče, ali stvari su se zaoštrile nakon što je bivši iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad u nekoliko navrata izjavio da je cilj Irana uništenje Izraela kao države.
Iako su kasnija iranska rukovodstva umanjile značaj ovih pretnji, Izrael je kao svoj strateški cilj postavio sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja. Jedan od načina ka izolaciji Irana, Izrael je uz pomoć Amerike pre 15-ak godina započeo sa otopljavanjem odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, a u završnoj fazi ovog procesa Iran je iskoristio Hamas da u oktobru prošle godine izvrši teroristički napad na Izrael, ubivši 1,200 ljudi i nekoliko stotina uzevši za taoce. Kalkulacija Irana je bila brutalna, ali jednostavna: Kada se Izrael osveti Hamasu napadom na Gazu, Saudijska Arabija neće moći da ostane ravnodušna, i pregovori sa Izraelom moraće da budu ostavljeni po strani.
SAD i Evropa su savetovali Izrael da na ovaj napad Hamasa ne odgovori punim ratom jer će time ne samo sprečiti pregovore sa Saudijskom Arabijom i oslabiti ekonomiju zemlje, nego i dovesti u pitanje simpatije prema toj zemlji ako u toku rata s Hamasom strada veliki broj palestinskih civila.
Međutim, Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, suočen sa ozbiljnim optužbama za korupciju, iskoristio je ovaj napad da ujedini zemlju pod svojom kontrolom, i umiri desničare od kojih zavisi njegova vlada, koji žele totalno uništenje palestinskog naroda u Gazi i produži svoj opstanak na vlasti.
Iran ostao bez saveznika?
Iako je dosadašnji rat u Gazi, u kojem je stradalo 50 hiljada Palestinaca iscrpeo Izrael i oslabio njegovu međunarodnu reputaciju, zemlja se nalazi u puno boljoj situaciji od Irana, koji je praktično ostao bez saveznika.
Zato sada Izraelu odgovara pregovaranje sa Iranom jer će, uz podršku Amerike i Evrope, pregovarati sa pozicije moći, i može da očekuje značajne ustupke. Iran, s druge strane, ne može da se osloni ni na koga. Iako je Rusija formalno na strani Irana, suočena sa iscrpljujućim ratom u Ukrajini iz kojeg ne može da izađe i sankcijama koje slabe njenu ekonomiju, nije u stanju da pruži značajnu pomoć.
Iako je ishod sukoba teško predvideti, postoji velika mogućnost da dođe do sklapanja primirja, ili barem do sukoba niskog intenziteta, jer, kao što smo rekli, nijedna zemlja ne može da izdrži dugi iscrpljujući rat sa nesagledivim posledicama po obe zemlje, ali i ceo region.
