Z. M.
Sve po propisu: Fijaker i srpska zastava

Iz godine u godinu, a posebno nakon sve bližih privrednih i političkih veza između Srbije i Kine, našu zemlju posećuje sve više Kineza za koje su srpska kultura, tradicija, a posebno srpsko selo nešto novo čemu se gosti iz daleke nam i prijateljske zemlje dive.

Nekada su u Srbiju dolazili zbog Valtera (Bate Živojinovića) koga su, osim Tita jedino znali sa naših prostora. Valter i Tito su odigrali, svako na svoj način, svoje uloge u ovozemaljskom političkom i glumačkom životu te su vlasnici etno-sela Gostoljublje podno Divčibara dugo razmišljali kako da privuku turiste iz Kine kojima su novčanici sve deblji.

Mislili, mislili i smislili improvizaciju tradicionalne srpske svadbe u kojoj su u glavnim ulogama mladoženja iz Srbije i mlada iz Kine, ali je izvodljivo da i mlada i mladoženja budu iz Kine. I ne samo mlada i mladoženja, već i sve drugo što se podrazumeva pod tradicionalnom srpskom svadbom – šminkanje, oblačenje mlade, izvođenje i kupovina mlade, dever, deveruše, kumovi, gađanje jabuke, čeze, bacanje sita preko krova, srpsko kolo i u kolu mlada i mladoženja, unošenje mlade u vajat…

Posle toga, započinju svadbeno veselje i svadbeni ručak. U vrh svadbene sofre, po običaju, ovog puta sedeli su mladoženja Marinko Mijailović i mlada Džes u venčanici pripremljenoj samo za ovu priliku.

– Meni je ovo sedma ženidba sa Kinsekinjama i ne mogu da se požalim, a do kraja oktobra me čeka još sedam mlada iz Kine i isto toliko svadbi. Ma, jeste sve to onako, inscenirano, ali ne mogu da se požalim. Ja sve ovo shvatam kao dobar trening za moju pravu svadbu jer sam neoženjen, a kada će to biti, ne znam jer imam mnogo obaveza oko brojnih kineskih mlada – kaže Marinko Mijailović (21) koji se, po oceni meštana sve bolje snalazi u ulozi mladoženje specijalizovanog za Kineskinje.

Ne žali se mladoženja Marinko, ali zamerke na mladoženju i na svadbu nije imala ni Kineskinja Džes koja je oduševljena onim što je kao mlada doživela u Gostoljublju koje ne nosi ovo ime slučajno.

– Možda će izgledati čudno, ali kineski i srpski svadbeni običaji su dosta slični, posebno u delu koji se odnosi na kupovinu i izvođenja mlade iz roditeljske kuće. Iskreno, iako je sve ovo bila predstava za nas turiste u kojoj sam ja imala glavnu ulogu, uživala sam u svakom trenutku i nisam bila ljubomorna na Marinka koji se pre mene ženio šest, a kako mi je rekao, do kraja godine će se ženiti još osam puta. Naravno, Marinko nije Valter za kojim i danas luduju Kineskinje, a muški deo naše populacije ga doživljava kao heroja, ali je za mene još zgodiniji od pravog Valtera. Na ovaj način, neposredno, saznala sam mnogo o srpskoj tradiciji i sada mi je srpski narod nekako je još bliži, valjda i zbog toga što sam se „udala“ za mladog i zgodnog Srbina – kroz smeh i uz nezaobilaznu čašicu srpske rakije, tek da se nazdravi svatovima, kaže tek „udata“ Džes.

Mladenci, kobajagi: Marinko i Džes

Lepo svatovima, lepo mladoženji

U etno-selu Gostoljublje su prezadovoljni što su konačno pronašli pravi način da privuku turiste iz Kine koji su sve brojniji u Srbiji, ali i da na originalan način pokažu kulturno nasleđe i običaje Srbije.

– Sve je više zainteresovanih za našu „srpsku mrsnu svadbu“ jer je smo na ovaj način spojili smo tradicionalno sa korisnim. Lepo je mladoženji, mladi, njenim prijateljima od kojih svako ima neko zaduženje, lepo i svatovima iz našeg sela, a iskreno, dobro je i nama koji organizujemo ove improvizovane svadbe jer to je činjenica, kineski turisti imaju sve deblje novčanike i ne žale novac da u pravom ambijentu upoznaju prave srpske običaje – kaže za „Vesti“ Željko Sredić, vlasnik etno-sela i organizator srpsko-kineskih, ili kinesko-kineskih svadbi u selu gostoljubivih meštana sela Gostoljublje.

Isti običaji: Kupovina mlade

Najviše vole prasetinu i jagnjetinu

– Što se tiče naših svatova, znamo šta jedu na svadbama, ali nam je nepoznanica bila šta da ponudimo kineskim gostima. U početku smo računali da će se oduševiti svadbarskim kupusom, ali to je bila naša greška. Da bismo zadovoljili ukuse Kineza, raspitivali smo se šta traže da jedu kada dođu u Beograd i zaključili da ne vole previše slanu i slatku hranu. Zato, spremamo sve što i za srpsku svadbu, a pečenje svih vrsta je neizostavno. Konačno znamo da Kinezi najviše uživaju u pečenoj prasetini i jagnjetini sa ražnja. Dođu gladni znanja, hrane i doživljaja i svi su do sada sa naše svadbe otišli zadovoljni, siti, a i napiti – kaže za „Vesti“ Marija Sredić, domaćica etno-sela zadužena za srpske gastronomske specijalitete.