Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ali i humanitarnog doprinosa borbi protiv pandemije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je zaslužne pojedince i institucije, ocenivši da je sada trenutak da se država zahvali onima koji su dali za otadžbinu sve što su mogli. Odlikovani su lekari, među njima i 13 posthumno, a priznanje je dodeljeno i beogradskom taksisti Branku Antiću, koji je pokrenuo inicijativu za besplatan prevoz medicinskog osoblja tokom vanrednog stanja.
Brankovoj inicijativi pridružilo se još 200 taksista Beograda koji su se obratili ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Predlog je prihvaćen, a akciji su se potom pridružili ljudi iz cele Srbije, ne samo u besplatnom prevozu već i donacijama za gorivo.
Branko ukazuje da su lekari, medicinsko osoblje i svi drugi koji su brinuli o pacijentima bili na prvoj liniji fronta u vanrednim okolnostima kada je i gradski prevoz bio obustavljen.
Značajna nagrada
– Nemoguće je ići peške po celom Beogradu i stići odmoran u lavovsku borbu, pa sam rešio da pokrenem akciju s kolegama. Jesam, krenuo sam, ali su mi se vrlo brzo pridružili i drugi. Trudili smo se da tim ljudima barem olakšamo put od kuće do klinika na kojima rade ili da ih što brže vratimo sa posla kako bi mogli da se odmore – kaže Branko.
On je bio svestan rizika zaraze, ali je ostao do kraja posvećen akciji. Branko priznaje da je bilo bojazni za svoje i zdravlje svoje porodice, ali da su se međusobno čuvali i imali veliku podršku ukućana.
– Da bi lekari mogli da spasu što više života morali smo da im budemo na usluzi. Naša solidarnost se uvek vidi u ključnim situacijama za Srbiju, mi smo po tome poznati – ponosno kaže Branko.
Srebrna medalja za zasluge još mu nije uručena zbog epidemiološke situacije, ali Branko kaže da je svaka nagrada važna za čoveka, jer je to znak da su trud i doprinos prepoznati.
– Reč je i o zahvalnosti svim mojim kolegama, jer bez njih svakako ne bih mogao tu ideju da sprovedem u delo – kaže Branko.
Ne izazivajte sudbinu
Za priznanja zaslužnima će još biti prilike, na šta ukazuje dr Vesna Torkulov, direktorka Infektivne klinike u Novom Sadu odlikovana Zlatnom medaljom za zasluge.
– Borba nam tek predstoji, epidemija nije stala. Sve je to deo našeg posla. Svi lekari i osoblje u KC Vojvodine su uključeni u lečenje ovih pacijenata. Ovo je priznanje za ceo kolektiv klinike – rekla je doktorka Torkulov i istakla da je državno priznanje velika čast za nju i njenu porodicu.
Ona u poslednje vreme stigne da odspava po tri sata dnevno i kaže da ne zna ni sama gde nalazi snagu. Zato moli građane da izbegavaju rizike i ne izazivaju sudbinu.
– Treba da činimo sve da sačuvamo sebe, da izbegavamo okupljanja, nosimo maske. Grip još nije ni krenuo – rekla je dr Torkulov i dodala da ljudi treba da unose dovoljno vitamina, jedu raznovrsnu hranu, jačaju imunitet i obavezno primenjuju mere zaštite.
Kao u ratu
Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dodeljen je i direktoru Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš dr Radmilu Jankoviću.
– Ovo je visoko priznanje, za mojih 47 godina i previsoko. Ja ga doživljavam kao priznanje za najveću kovid-bolnicu u Srbiji. Kolektiv je podneo veliki pritisak, jer koliko god da smo se spremali za teške trenutke niko nije mogao ni da sanja da ćemo biti ovako izloženi. Ovo je kao ratna medicina. Bilo je i porođaja i ličnih tragedija ovde. Čak 28 mojih kolega zarazilo se lečeći pacijente, neki su odneli bolest kući – rekao je Janković.
Hvala, ali poštujte mere
Doc. dr Ivana Milošević, iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da je srećna i ponosna priznanjem koje joj je ukazano s ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena.
– Ovo ima poseban značaj za mene. Orden postoji od 1904. godine i našla sam se u društvu sa znamenitim Srbima, mada ne mislim da sam taj kalibar. I ovo je vreme stradanja, ne samo za bolesne i zdravstvene radnike. Mnogo je aspekata stradanja u ovo vreme. Juče mi se javilo puno mojih bivših pacijenata da mi čestitaju. Nisam znala da imaju moj broj telefona, ali to daje snagu svim zdravstvenim radnicima – istakla je doc. dr Ivana Milošević.
Ona upozorava da su infektivne bolesti i dalje veliki izazov i da je zabluda da je stavljena tačka na njih, jer je klinika “dupke puna, a klinička slika hospitalizovanih nepredvidiva”.
Zbrinuli 60.000 ljudi
General-major dr sci. med. Uglješa Jovičić, iz Vojnomedicinske akademije, odlikovan je zlatnom medaljom za zasluge. O obimu posla i veličini požrtvovanosti ljudi iz ove zdravstvene ustanove govori i podatak da je u Centar hitne pomoći VMA primiljeno 60.000 pacijenata od početka pandemije. I to nisu zaraženi, već ljudi kojima je bila neophodna hitna medicinska pomoć zbog drugih bolesti.
Naime, kada je izbila pandemija VMA je postala dežurna zdravstvena ustanova. Načelnik VMA, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, naglasio je da se na dnevnom nivou pregleda između 200 i 250 pacijenata, iako je predviđeni kapacitet za hitne prijeme oko 120. On naglašava i da je VMA u istom periodu na stacionarno lečenje primio 18.000 pacijenata, vodeći računa o svim merama epidemiološke zaštite kako osoblja i bolesnih.
Pritom, medicinsko i nemedicinsko osoblje VMA učestvuje i direktno u borbi protiv pandemije lečeći zaražene u VMC Karaburma i privremenoj bolnici u beogradskoj Areni.
