Lična arhiva
Tvorac pčelarske banje u Svilošu: Jeremija Trifunović sa saćem

Od pčela čovek najviše koristi med, matični mleč, propolis i vosak, ali lekovitost ovih vrednih zujalica, organizovanih u savršenim zajednicama, još uvek nije do kraja istražena. Poslednjih godina i u Srbiji se počelo sa apiterapijom, novim vidom korišćenja pčela i njihovog blagodetnog dejstva na čoveka.

Preovlađuju dva metoda korišćenja vazduha iz košnica u terapeutske svrhe – apiinhal terapija i ležanje na košnicama. Prva je zastupljenija u Zapadnoj Evropi dok ležanje na košnicama prevladava u Rusiji i Ukrajini.

U čemu se sastoji i koje su razlike u ovim metodama pomoćnog lečenja otkriva nam diplomirani šumarski inženjer i dugogodišnji pčelar Jeremija Trifunović.

Kako objašnjava, apiinhal terapija podrazumeva udisanje vazduha iz košnica, koje pčele svojim radom obogaćuju medom, propolisom pčelinjim otrovom, cvetnim nektarom, voskom i polenovim prahom. Vizuelno to izgleda nešto poput inhaliranja u domovima zdravlja, samo što ne udišete rastvor farmakoleka, već hranjive materije koje vam daruju dragoceni insekti.

– Iskustva su pokazala da ova metoda postiže izvanredne rezultate kod plućnih i srčanih bolesti, astme, svih vrsta alergija, glavobolje, migrene pa sve do bolesti modernog društva kao što su stres i depresija – uverava nas izuzetno srdačni i vitalni 66-godišnji sagovornik.

Ležanje na košnicama – uloterapija – podrazumeva udisanje vazduha iz tri osigurane košnice ispod kreveta na kome se leži. Na sve to udisanje treba dodati terapeutski uticaj bioenergije od zujanja i kretanja pčela u košnicama. Korišćenje ovih ležaljki, koje su apsolutno bezbedne od ujeda, pokazalo se blagotvornim kod hroničnog umora, nesanice, nervnih i srčanih oboljenja, reumatizma, bolesti urinarnog trakta…

Jeremija Trifunović dodaje da je apiterapija pokazala odlične rezultate kod hronične opstrukcija pluća. Ne može da izleči, kaže, ali može da zaustavi njenu progresiju.

U selu Sviloš na Fruškoj gori, Jeremija je sa suprugom Jasnom prošle godine otvorio mali api centar. Učio je od Rusa, Nemaca i Slovenaca.

– Nemci su intenzivirali istraživanja pa su na tehničkom institutu u Drezdenu posle dve godine proučavanja, objavili da su pronašli 15 supstanci u vazduhu u košnicama koje pozitivno deluju na kardiovaskularni sistem, a ne samo na respiratorne organe. Rade i ispitavanja vazduha pored košnica. Uostalom, na potezu od 200 metara od pčelinjaka nema štetnih i patogenih bakterija – uverava nas pčelar.

Nije bez osnova, dodaje, jedan ruski naučnik rekao da su „pčele milost nebeska“.

Srbi ni u šta ne veruju

U Zapadnoj Evropi apiterapija je alternativna medicina, dok je u Rusiji ona zvanična medicinska grana. U najvećoj zemlji na svetu, ona se od 1959. izučava kao predmet na medicini. Rusi su izgradili i Institut za apiterapiju koji se proteže na 12.000 kvadratnih metara.

– Video sam da je i Slovenija strahovito otišla u apiterapiji. Kao šumarski inženjer koji je bio i predstavnik Srbija šume u inostranstvu i rukovodilac, i dugogodišnji pčelar, čija je supruga lekar i profesor na Medicinskom fakultetu, pitao sam Slovence koliko je sve to što govore tačno, da li ću se obrukati ako otvorim centar? Uzvratili su: „Vi ste tipičan Srbin, ne verujete ni u šta“ – otkriva nam Trifunović lično dvoumljenje pre nego što se odlučio za otvaranje apicentra na Fruškoj gori.

Pčelari žive duže i zdravije

Kažu da ljudi koji se bave pčelama žive duže i zdravije od onih kojima su košnice sa savršenom organizacijom pčelinjeg društva daleke i nezanimljive. Jeremija Trifunović veruje i da svoju vitalnost duguje pčelarstvu. Potkrepljuje to i podacima instituta u inostranstvu čiji su istraživači došli do istog zaključka – pčelari procentualno manje oboljevaju.

– Francuski institut je na 1.000 pčelara ispitanika ustanovio samo jedan slučaj kancera – dodaje Trifunović.

Sutra – Najkorisnijim bićima preti nestanak (3): U društvu majčinog mleka