Svuda pođi, ali uvek kući svrati i provedi vreme sa najbližima, već skoro deceniju je krilatica tridesetdvogodišnjeg Nenada Rajića, internacionalca i fudbalskog golmana, koji se trenutno zaustavio u mađarskom gradu Miškolcu, gde je jedan od glavnih igrača u ekipi Diožđera.
-Posle Kipra, Trebinja i još nekoliko evropskih destinacija, sad sam u Mađarskoj i zaista uživam. Uz mene su uvek,
četiri moje gracije kako ih zovem, supruga Jelena i ćerke Slađana, Mila i Atina i svaki slobodan trenutak kada nisam na treningu, pripremama ili utakmici, posvećujem upravo njima i mogu reći da zaista uživamo – započinje priču, Nenad, koji je pre desetak godina imao porodičnu tragediju, kada mu je supruga, sa kojom ima najstariju ćerkicu Slađanu, poginula u saobraćajnoj nesreći.
-To je zaista tužan detalj mog života, puno sam patio i teško preživeo celu tu dramu, ali najvažnije je da je moje dete sada dobro i da se uklopila u sve ove okolnosti i da živimo i radujemo se što smo zajedno i srećni.
Nenad Rajić, rođen je u Bačkom Jarku, kraj Novog Sada, gde mu i danas žive roditelji i brat sa porodicom. Karijeru golmana, počeo je u rodnom mestu, da bi njegov talenat vrlo brzo uočili skauti novosadske Vojvodine, gde je prošao sve mlađe kategorije i zakucao na vrata seniorskog tima.
-Konkurencija je bila jaka, a ja kao vrlo temperamentna osoba, nisam imao vremena i želju da čekam, pa sam došao u zrenjaninski Proleter, kasnije Banat, a onda je usledio Kipar i internacionalno iskustvo. Sada mi Miškolc odgovara, jer za čas mogu da skoknem i obiđem roditelje. Oni su se dosta napatili u životu i kad god osetim da sam im potreban, da im falim, ja sednem u automobil i začas sam tu. Obzirom da me zdravlje služi, bez obzira na godine, siguran sam da ću još dugo stajati na golu i čuvajući mrežu, zarađivati za lep i lagodan život moje porodice kao i uvek -samouveren je Rajić.
|
Želja
|
