Potonju najmoćniju ženu sveta u početku su listom potcenjivali: zato što je žensko, što dolazi iz Istočne Nemačke i što je po struci naučnik. Gerhard Šreder, koga je pobedila na izborima 2005. godine, prednjačio je u sumnjičenju tvrdeći pre glasanja da ta žena neće moći da vodi Nemačku. Katastrofalna greška jer pošto je njega “oduvala” većinom glasova Nemaca, zadržala se u sedlu punih 16 godina. I u njenoj partiji CDU su je veterani stranke smatrali samo za prelazno rešenje, a nisu ni primetili kada su oni to postali, dok je Angela Dorotea Merkel (devojačko prezime Kazner) čvrsto držala kormilo zemlje sa 82 miliona stanovnika i najmoćnijom privredom Evrope.
Posle polaganja zakletve u Bundestagu 22. novembra 2005. izjavljuje “želim da služim Nemačkoj” i to je jedna od retkih rečenica koje su ostale upamćene i sačuvane za biografiju koju je uoči njenog silaska sa vlasti već napisao novinar Ralf Bolman (“Angela Merkel. Kancelarka i njeno doba”).
Kako je ova “sluškinja Nemačke” postala “mama nacije”? Pokazalo se da je Helmut Kol bio dalekovidiji od Šredera kada je mlađanu aktivistkinju, tek ujedinjene zemlje, uveo na velika vrata u politiku. Očito je poslušao nečiji savet da bi se potom i sam uverio u njenu snagu, stečenu u “vunenim vremenima” pod Honekerovim režimom. U toj zaključanoj, policijskoj državi, ćutanje je pomagalo da se preživi. Ona se i kasnije toga držala.
Iskustvo iz sloma DDR pomoglo joj je da veliku finansijsku krizu 2008. godine rešava hladne glave, spase nemačke banke od bankrota, uvek pribrana za razliku od histeričnih zapadnih političara. Imala je više teških ispita poput krize evra, Ukrajine, izbegličkog talasa, sve do korone. Optuživali su je da kao naučnica u svim tim neprilikama deluje sporo: promišlja, traži rešenja i tek onda deluje. Njena stabilnost bila je dragocena u vreme vladavine nepredvidivog Donalda Tampa u SAD koji je poštovao i ocenio kao veoma inteligentnu ženu i političara. Isterala je za Nemce važnu stvar: dovršen je gasovod Severni tok 2, što je bilo ključno za stanovništvo i privredu.
Sa Putinom je sačuvala poseban odnos, uprkos žestini kojom je kompletan Zapad predvođen Amerikom napadao ruskog predsednika.
Kao ćerka sveštenika i nastavnice koje je posao preselio sa zapada na istok Nemačke, bila je odličan đak i student fizike u Lajpcigu, a sebi je dala oduška tek 80-ih godina kada je živela – boemski: bila je ilegalac u tuđem stanu, sa sovjetskom vizom je, uprkos strogoj zabrani, putovala na Kavkaz, da bi potom živela u jednom kutku Akademije nauka gde je radila. Sve vreme je bila podalje od režima i uvek je pazila šta govori, pa je i kasnije kao kancelarka bila uzdržana u nastupima, nikad brbljiva na javnoj sceni.
Kada se bude otvorila arhiva, njene kancelarske godine delovaće praznjikavo za istoričare jer nije slala mejlove koji bi se čuvali, već samo telefonirala i slala SMS poruke. Telefon su joj prisluškivali Amerikanci i on je danas izložen u muzeju u Berlinu. Politička mudrost Merkelove ogledala se i u tome što nije komentarisala šta se piše i govori o njoj. Možda će iz penzije imati šta da kaže na tu temu.
Privatno, udavala se dva puta. Sa prvim mužem Ulrihom Merkelom živela je od 1977. do 1982. godine, a 1998. se udala za svog sadašnjeg supruga i kolegu naučnika Joakima Zauera. Nema dece.
Plata joj je bila 25.000 evra, kao poslanik dobijala je još 10.000 i paušal za troškove 4.420 evra: ukupno 39.420. Za 16 godina to je doseglo iznos od neto 5.536.000 evra (po odbitku poreza), a neki su već izračunali da je mogla da uštedi bar 3,5 miliona evra. Živi čak i previše skromno, u svom stanu u Berlinu za koji svi znaju, a turisti koji plove brodićima po reci Špreji ga prepoznaju po jednom policajcu koji uvek stoji na vratima.
