Bilo da je podizao proste kolibe, raskošne hramove, utvrđenja ili moderne oblakodere, građevinska dostignuća su izraz čovekovih potreba, ali i želja i snova. Kraljevi, carevi, faraoni u dalekoj istoriji ostavljali su iza sebe građevine od kojih i danas zastaje dah. Nekad su ih zidali stotinama godina, a kamen i opeka su bili osnovni građevinski materijal. Od 2. veka p. n. e. u rimskoj arhitekturi se upotrebljava beton. Savremena arhitektura počinje u 20. veku i koristi nove materijale kao što su metal, armirani beton, čelik, da bi se na samom kraju veka čovek osmelio za prvu građevinu u svemiru. Predstavljamo vam 10 najupečatljivijih građevinskih poduhvata u istoriji.
1. OSTRVA PALMA, DUBAI
Snimak iz kosmosa
Ostrva Palma u Dubaiju su najveća veštačka ostrva na svetu. Izgradnja je počela 2001. godine tako što je u more nasuto oko milijardu kubnih metara kamena i peska. Materijal je dopremljen iz 16 kamenoloma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i bio bi dovoljan da se Zemljina kugla obavije tri puta. Današnja ostrva Palma Džumeira, Palma Džebel Ali i Palma Deira postala su simbol Emirata, posebno otkad su ruski kosmonauti sa svemirske stanice poslali njihov snimak u svet. Palma Džumeira ima površinu 800 fudbalskih terena, a Palma Deira površinu veću od grada Pariza. Hotelski kompleks Atlantis je ponos ovih ostrva. Projekat je inspirisan legendom o Atlantidi, a prostire se na 46 hektara, gde je smešten najveći vodeni park na svetu a noćenje s doručkom košta 1.000 evra.
2. VELIKI ZID, KINA
Kamen, brašno i suze
U Kini se često kaže "ko nije bio na zidu, taj ne može biti ocenjen za junaka". Veliki odbrambeni zid dug 8.850 kilometara građen je čak 2.000 godina. Izgradnju je počela 475. godine p. n. e. radi zaštite od napada Huna, a za vreme vladavine dinastije Ming (od 14. do 17. veka) dodate su osmatračnice i topovi. Građen je od zemlje, kamena i cigle, a vezivo za spajanje kamenih blokova napravljeno je od pirinčanog brašna. Na vrhu se pruža staza široka 4,5 m, dovoljna za hod četiri konja uporedo. Zovu ga i "najduže groblje na svetu", a predanja kažu da je koštao života više od milion ljudi. I danas se u nekim hramovima poštuje kult Meng Jiang Nu, žena čije su suze urušile zid u dužini od 400 kilometara, jer joj je muž umro od iscrpljenosti tri godine nadničeći na zidu.
3. AKVADUKT U SEGOVIJI, ŠPANIJA
Devojačka duša za vodu
Jedan od najbolje očuvanih drevnih spomenika na Iberijskom poluostrvu sagrađen još za vreme vladavine rimskih careva Klaudija i Trajana, u 1. i 2. veku, a koristi se i danas. Sastoji se od 20.400 granitnih blokova, bez vezivnog materijala. Lukovi su visoki više od devet metara. Bio je dug 18 kilometara, a danas je sačuvano oko 1.200 metara sa 166 lukova. Voda u Segoviju doneta je s izvora reke Acebeda. Za podizanje kamenja na visinu korišćen je sistem hvataljki pa su vidljiva udubljenja na kamenju. Ta udubljenja se nazivaju đavoljim stopama. Legenda kaže da je jedna devojka svakog dana putovala do izvora po vodu i obećala dušu onome koji vodu dovede u grad. Đavo je izgradio akvadukt, ali nije stigao da postavi poslednji kamen na vreme i devojka je sačuvala dušu.
4. TADž MAHAL, INDIJA
Spomenik voljenoj ženi
Za ukrašavanje fasade Tadž Mahala, čija je izgradnja započela 1631. a završena krajem 1653. godine, upotrebljeno je 28 vrsta dragog i poludragog kamenja. Mauzolej od belog mermera, dobijenog iz rudnika u Radžastanu, mogulski šah Džahan posvetio je svojoj omiljenoj ženi Mumtaz Mahal. Ona je bila šahova treća žena i umrla je rađajući njihovo četrnaesto dete. Navodno je mauzolej gradilo 20.000 ljudi, zajedno sa 1.000 slonova koji su dopremali mermer, kristal, tirkiz, drago kamenje… Kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, šah Džahan stavljen je u kućni pritvor s pogledom na mauzolej, gde je proveo osam godina.
5. TRANSSIBIRSKA ŽELEZNICA, RUSIJA
Crkva na pruzi
Povezuje Moskvu i istočni deo Rusije sa Japanom, Kinom i Mongolijom. Severni Sibir je prilično nepristupačna oblast, pa je ovo bio ogroman poduhvat između 1891. i 1916. godine. Železnica je dugačka 9.288 km i putuje kroz osam vremenskih zona, 87 gradova i prelazi 16 velikih reka. Izgradnja je trajala 10 godina, učestvovalo je 90.000 ljudi, koji su kao oruđe na raspolaganju imali samo lopate, pijuke i kolica. Gradili su je osuđenici sa ostrva Sahalin i iz drugih mesta, kao i ruski vojnici. Za vreme Ruskog carstva uz kompoziciju je bio priključen i vagon Ruske pravoslavne crkve, koji je služio u krajevima gde još nisu imali izgrađenu crkvu.
6. BURDž KALIFA, DUBAI
Najbrži lift na svetu
Burdž Kalifa je kula visoka 828 metara i najviša je zgrada na svetu, koja je građena od 2004. do 2010. godine. Graditelji su morali da se izbore sa različitim teškoćama, uključujući i jak vetar. Zgrada je koštala 1,5 milijardi američkih dolara. Burdž Kalifa ima 163 sprata, 46 nivoa na vrhovima tornjeva i dva podzemna parkinga. U njoj se nalaze stanovi, hoteli, restorani, prodavnice, kancelarije. Osim što je najviša, drži i rekord zgrade sa najviše spratova, a ima i najbrže liftove na svetu. Dostižu neverovatnu brzinu od 64 km/h. U njoj se nalaze i najviši restoran (122. sprat), najviši vidikovac (124. sprat) i najviši noćni klub na svetu (144. sprat).
7. MOST AKAŠI KAIKIJO, JAPAN
Dva miliona radnika
Na izgradnji mosta koji povezuje grad Kobe sa Ivajom na ostrvu Avadži, 10 godina je radilo dva miliona radnika. Najduži viseći most na svetu dug je 1.991 metara i projektovan je kako bi odoleo tajfunskim vetrovima, cunamijima i zemljotresima. Može da izdrži udare vetra od 286 kilometara na sat i zemljotrese do 8,5 Riterove skale. Kada je Akaši Kaikijo dovršen 1998. godine, zasvetlelo je 1.737 sijalica, koje osvetljavaju most nijansama crvene, zelene i plave, a mogu se kombinovati na 28 različitih načina.
8. ŽELEZNIČKA PRUGA NA ZLATU
Probijanje planine
Pustolov Džorž Karmak otkrio je 1896. zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnijih zlatnih groznica na svetu. Železnička pruga preko planinskog prevoja Vajt i Jukona, poznata i kao Železnička pruga na zlatu sagrađena je za 26 meseci, a za probijanje stena upotrebljeno je 450 tona eksploziva. Završena je 1900. godine. Inače, jedan put ka Klondajku postao je poznat kao Jaruga mrtvih konja. Bio je toliko strm da je na njemu stradalo 3.000 konja i mazgi. Više od 100.000 ljudi krenulo je u potragu za zlatom.
9. NEBESKO DRVO, TOKIO
Balon u ekspediciji
Centralni betonski stub 634 metara televizijskog tornja odvojen je od čelične konstrukcije koja ga obavija, čime se ublažava ljuljanje zgrade u slučaju zemljotresa. Luksuzni arhitektonski projekat je poveren kompaniji koja radi i na projektima za izgradnju svemirskog lifta. Da bi izučili uslove na visini od 600 metara, stručnjaci su poslali meteorološki balon da prikupi podatke. Tokijsko nebesko drvo je druga po visini građevina na svetu. Izgradnja je započela 2008, završena je 2012. godine, a učestvovalo je 580.000 radnika.
10. MEĐUNARODNA SVEMIRSKA STANICA
Let oko Zemlje
Međunarodna svemirska stanica je najveći objekat u svemiru načinjen ljudskom rukom, vredan 100 milijardi evra. Svakih 90 minuta konstrukcija veličine fudbalskog stadiona obiđe oko Zemlje, pa astronauti u orbiti čak 15 puta dočekaju Novu godinu. Ovo tehničko remek-delo izgradili su Evropa, Severna Amerika, Rusija i Japan. U zvezdanom projektu učestvovalo je 100.000 ljudi, a izgradnja je počela 1998. lansiranjem u orbitu ruskog modula Zarja sa osnovnim delovima stanice. Završena je 2011. godine, a kružiće oko Zemlje sve do 2020.
