Subota, 29. mart 2008. godine za sva vremena ostaće crnim slovima upisana u istoriji Crvene zvezde, srpskog, ali i svetskog fudbala. U 86. godini zauvek je otišao – Rajko Mitić. As nad asovima i više od toga. Najveći džentlmen koji je ikada trčao za loptom na fudbalskim terenima nekadašnje Jugoslavije.
Rajko. Gospodin od glave do pete. Odmeren, mudar, pravičan. Simbol Crvene zvezde od osnivanja. Prva zvezda ovog kluba, čijoj je slavi podredio svu svoju popularnost. A ona je bila – neopisiva. Ako su u Engleskoj generacije i generacije dečaka počinjale da se bave fudbalom zbog Stenlija Metjusa ili Bobija Čarltona, širom Jugoslavije to se činilo zbog Rajka Mitića. Bio je i ostao uzor, zvezda vodilja. I po tome kako treba voleti svoj klub i reprezentaciju i po tome kako se treba ponašati. U pobedi, ali i u porazu.
Gde god se pojavio, igrao, davao golove, vodio Zvezdu ili reprezentaciju, bio je magnet. Za navijače, novinare, rivale.
Bio je jedan od osnivača Zvezde i Zvezdi je podredio čitav život. Posle igranja u malenom Košutnjaku i slavnom BSK-u, obukao je Zvezdin dres i iz njega, posle 14 slavnih sezona, otišao u igračku penziju. Umetnik i borac. Kapiten i rođeni vođa. Prvih pet titula i četiri trofeja Kupa crveno-belih potpisano je njegovom rukom. Kao i najveći uspesi državnog tima – srebrne medalje sa Olimpijskih igara u Londonu i Helsinkiju. Plavi dres nosio je i na dva Svetska prvenstva – u Brazilu i Švajcarskoj, a posle trenerskog staža u – gde bi drugde nego u njegovoj Zvezdi, kao selektor je ponovo ispisao svetle stranice reprezentacije. Sa Rajkom Mitićem na klupi plavi su 1968. godine bili – vicešampioni Evrope.
I kasnije je, godinama, Mitić aktivno učestvovao u fudbalskim dešavanjima. I kao čovek od pera, kad je preko "Zvezdine revije", "Sporta" i "Tempa" nastavio da mnogim generacijama usađuje viteški duh koji je, uz takođe legendarnog Slobodana Ćosića, najviše čuvao.
Prva Zvezdina zvezda nije smrću otišla u legendu. Legenda je postao – još za života.
