Priroda je surova i oni koji žive u njoj moraju vredno da rade kako bi preživeli. Kod životinja vlada hijerarhija i disciplina, kada je u pitanju borba za opstanak, pa nam neke životinjske vrste mogu biti za primer. Mnoge životinje vredno rade da bi preživele u divljini, a prema tvrdnjama naučnika, one rade čak i kad spavaju. Jedina nagrada im je povećanje broja jedinki za budućnost. Poslovi koje obavljaju slični su onim ljudskim, iako su njihovi razlozi potpuno drugačiji. Neke od njih su posebno vredne pred zimu, jer treba preživeti period bez hrane i obezbediti zimnicu. Tako, ptica kreja za zimu mora pripremiti najmanje 6.000 mesta gde će sakriti hranu.
1. PČELE
Kompanija za med
Prema podacima jednog američkog univerziteta, kad bi pčele zarađivale, zaradile bi godišnje više od 100 miliona dolara. Njihov rad je organizovan kao u velikoj kompaniji. Direktor je matica i njen glavni posao je da snese dovoljno jaja iz kojih će izaći nove pčele radilice. One su odgovorne za sakupljanje nektara koje donose drugim radilicama. One u košnici prave med, greju i hlade košnicu u zavisnosti od vremenskih prilika. I za njih nema odmora. Život pčele radilice zato je kratak i leti kad je najobilnija paša traje od 30 do 45 dana, s tim da u drugoj polovini leta ili ujesen žive nekoliko meseci. Matica može živeti oko pet godina, a leti položi dnevno i po 2.500 jaja. Prosečna pčela tokom jednog leta poseti 50-100 cvetova.
2. CARSKI PINGVIN
Otac za primer
Pingvini iz kolonije sa ostrva Ros na Antarktiku skupljaju što veće kamenje kako bi napravili dobro gnezdo i privukli pažnju ženki. Ovaj ritual je važan jer ženke uglavnom biraju mužjake sa dobrim gnezdima, pa je konkurencija u skupljanju velikih komada kamenja žestoka. Mužjak pingvina pređe u proseku 80 km od okeana gde se pari. Kasnije ženka jaje preda ocu i odlazi u okean da se hrani. Otac sedi na jajetu 64 dana dok se ne izlegne mali pingvin. Otac o njemu brine dok se majka ne vrati, a mužjak se vraća do okeana da pojede svoj prvi obrok posle četiri meseca. Roditelji onda zajedno hrane mladunče nekoliko nedelja. Imaju tako oštar sluh da mogu da prepoznaju zov svog mladunca među hiljadama drugih.
3. GLISTE
Vredni farmeri
Još u starom Egiptu glista je bila proglašena zaštićenom životinjom, jer je bilo uočeno njeno blagotvorno delovanje na plavnim područjima pored Nila. Čarls Darvin je proveo decenije i decenije proučavajući ih i jednom prilikom je izjavio da su one odigrale ključnu ulogu u istoriji našeg sveta. On je zaključio da gliste u Škotskoj u toku jedne godine svare i izbace na površinu do 4 kg suve materije na kvadratni metar. Gliste su prirodni farmeri koji oru zemlju i prave tunele u njoj. Kroz te tunele cirkulišu vazduh i voda i tako zemlja ostaje sveža i hranljiva. A gomilice koje ostaju iza glisti su bogate azotom, kalcijumom i ostalim hranljivim sastojcima i od neprocenjive su vrednosti za zdrav ekosistem.
4. TERMITI
Majstori za rušenje
Termiti žive i rade u društvenom sistemu koji je sličan onom u kojem žive mravi. Termiti radnici su beli, ili izgledaju providni, i prvi stupaju na scenu kad se pronađe novo drvo. Odgovorni su za lociranje hrane, iskopavanje drveta i prenošenje mladih termita. Termiti vojnici su fizički zreli i mogu se prepoznati po žutim ili braon glavama i crnim ustima. Krilati termiti se roje i samim tim su zaduženi za započinjanje novih kolonija. Termiti su važan deo šumskih ekosistema jer odvajaju celulozu u drvetu za lakšu konzumaciju biljaka i životinja. U Africi su odlični građevinski radnici čija gnezda mogu biti viša i od tri metra.
5. DABAR
Inženjer prirode
Dabrovi se smatraju inženjerima prirode i to ne bez razloga. Veoma su uspešni u građenju brana u rekama i potocima da bi napravili jezerca za potrebe smeštaja. Počinju sa sakupljanjem drva u kasno leto da bi se pripremili za zimu. Seku stablo pored reke, tačno tako da stablo padne u reku. Najčešća građa koju upotrebljavaju je drveće debljine 20-25 cm, koju dabrovi prerežu za samo jednu noć. Zatim sve povezuju muljem i kamenjem. Kad brana malo izraste u visinu, dabrovi ređaju grančice i mlade stabljike i uspravno i vodoravno. Brana dabrova prosečno je visoka oko dva metra, a može biti dugačka i do 300 metara.
6. MRAVI
Fabrički radnici
Kolektivni rad je odlika mrava i podela unutar zajednice je veoma jasna. Pored kraljice i mužjaka, čije su uloge reproduktivnog karaktera, svi ostali mravi zaduženi su za održavanje života u mravinjaku, koji poput prave fabrike. Mravi radnici su odgovorni za hranjenje i prenos larvi koje je snela kraljica, čišćenje, kopanje tunela i za još niz sličnih zadataka. Mravi sakupljači su odgovorni za traženje hrane i njeno donošenje do kolonije. Pored njih, postoje i mravi čuvari koji prvi idu u obilazak lokacija za sakupljače i čuvaju koloniju. Neki su zaduženi samo za čišćenje mravinjaka, otpatke iz mravinjaka odnose u posebne deponije izvan mravinjaka!
7. LAVICA
Lovac čopora
Za lavice može da se kaže da su brižne i uvek zaposlene majke, kao i veliki i dobri lovci. One ne samo da donose hranu za sve, već i brinu za mlade, pa čak i za mlade drugih lavica. I dok se s jedne strane mužjaci smatraju kraljevima životinja, koji štite porodicu od grabljivaca, lavice su lovci. Obično love noću ili u zoru u čoporu. Plen su im krupniji sisari: antilope, zebre, bradavičaste svinje, gnu, bivoli… Odrasloj ženki lava je potrebno oko pet kilograma, a mužjaku sedam kilograma mesa svakog dana.
8. PTICE SENIČARKE
Dekorateri doma
I da životinje imaju smisla za dekoraciju govori primer ptica seničarki. Naime, mužjak ima nesvakidašnji smisao za dekoraciju prostora. On ne samo da pravi gnezdo za potencijalnu suprugu, nego on taj dom lepo i obilato ukrašava, nadajući se da će ga neka ženka primetiti. Mladoženja postavlja kamenčiće, školjke, cvetiće i ostale ukrase u gnezdu. Neki istraživači su otkrili da su svi objekti postavljeni na takav način da se iz određenog ugla čine većim nego što jesu.
9. AFRIČKI DIVLjI PSI
Kasapi pustinje
Afrički divlji pas se odavno smatra kasapinom afričke pustinje jer uzima meso koje niko neće. U stvari, ta vrsta igra vrlo bitnu ulogu u ekosistemu jer uklanja bolesne ili povređene životinje. Lovci čopora rade u timu kada traže plen. Kada ga pronađu, neki psi počnu da trče blizu njega, a ostatak ostaje na udaljenosti. Kada se ovi prvi umore, neko iz ostatka čopora preuzme ulogu vodećeg lovca i na taj način plen retko kad izbegne smrt.
10. MORSKI GRGEČI ČISTAČI
Kozmetičari
Mnoge vrste riba koje žive u koralnim grebenima mogu da zahvale morskom grgeču čistaču na životu bez parazita. On poput kozmetičara, odnosno pedikira struže svoje morske drugare. Radi se o malim ribama koje po ceo dan čiste druge ribe od parazita i mrtve krljušti. Čak se i velike ribe grabljivice uzdrže od ručka i dozvole čistačima da obave svoje deo posla na njima. Grgeči tako imaju redovne obroke i zato su neumorni čistači.
