U planinskim selima takovsko-rudničkog kraja sve je manje stanovnika, a sve više divljih životinja, što je po prirodnim zakonima sasvim ispravno. Istina, opštinska vlast u ponekim selima, tek da se stvori privid ulaganja u sela, asfaltira po nekoliko stotina metara puta, ali to je tek kap u moru onoga što bi moralo da se uradi da bi se sprečilo iseljavanje i ono malo stanovnika koji su u stalnom razmišljanju da, kao i drugi, odu iz sela, ili da se i dalje snalaze kako znaju i umeju sa samoćom i brojnim problemima.
Zadnjih godina, u vrhu spiska problema sa kojima se suočavaju, jeste najezda divljih svinja koje im u potpunosti uništavaju letinu!
Jedno od sela koje trpi najveću štetu od brojnih krda divljih svinja jeste i selo Kriva Reka koje se nalazi na padinama Rudnika i u kojem je svega nekoliko domaćinstava.
Tranzistor na senzor
Među onima koji su jednom nogom u gradu gde žive, a drugom u Krivoj Reci gde pokušavaju da održe svoje domaćinstvo, jesu Slobodan Jevtović i njegov komšija Milovan Đurđević. O njima se ovih dana govori kao o ljudima koji su uspeli da nađu pravi način da svoja imanja pod kukuruzom odbrane od divljih svinja.
– Pokušavali smo da na razne načine odbranimo oko tri hektara koje zajedno imamo pod kukuruzom, ali ništa nije vredelo sve dok nismo smislili da od prvog mraka do zore, preko tranzistora i zvučnika, puštamo narodnu muziku sa neke od radio-stanica koje rade celu noć. Jedan tranzistor smo podesili tako da se uveče i ujutru pali i gasi na senzore, a drugi radi na akumulator i o njemu, kao i o izboru muzike od koje najviše beže divlje svinje, brine Milovanova majka Miroslava, koja je silom prilika postala i najstariji disk-džokej u Srbiji jer sama bira radio-stanice koje u svom repertoaru imaju pesme koje najviše plaše divlje svinje – objašnjava za “Vesti” Slobodan Jevtović o tome kako su pronašli “lek” u borbi protiv sve brojnijih divljih svinja koje samo za jednu noć mogu da unište i po hektar kukuruza ili njiva pod krompirom.
Čudan zakon
Poljoprivredni proizvođači koje država poziva da ostanu u selima, na svojim vekovnim ognjištima, ne znaju kome više da se žale zbog štete koju im nanose divlje svinje, jazavci, vukovi, a sve čeće se primećuju i tragovi medveda. Jer, kažu meštani takovskih i rudničkih sela, na zveri se ne sme puškom, jer su za državu, sudeći po zakoknu, vredniji medvedi, zmije, divlje svinje i stršljenovi nego seljaci koji bi da zaštite svoje muke na njivama. Kada se sve uzme u obzir, onda je Milovanov i Slobodanov izum skoro revolucionaran i spas za mnoge poljoprivrednike.
– A nije ni ružno! Ja lično najviše volim pesme Lepe Lukić, Zorice Brunclik, Vesne Zmijanac, Vere Matović i mnogih drugih, ali iz iskustva znam da baš te pesme teraju divlje svinje daleko od naših njiva. Mada, ni vesti im nisu po volji – tvrdi Miroslava Đurđević, čije domaćinstvo ove zime neće oskudevati u hrani za stoku zahvaljujući pesmi koja nas je, kako se iz priloženog vidi, održala.
Šine kao put
Kriva Reka nema prodavnicu, nema autobuski saobraćaj, a verovatno je i jedino selo u Srbiji koje nema ni seoski put. Zapravo, put je nekadašnja trasa železnice uskog koloseka koja je prestala da radi još krajem šezdesetih godina i od tada se koristi kao jedina saobraćajnica.
