Z. Mirković
GOSTI IZ BEOGRADA: KUD "Dimitrije Koturović"

U organizaciji srpskog Kulturno-integrativnog udruženja Fokus, u Beču su svečano otvoreni Srpski dani kulture – manifestacija na kojoj će do 2. jula u glavnom gradu Austrije kroz koncerte, izložbe i predavanja, biti predstavljena tradicija i kultura naše zemlje. Vesna Jovanović Klinger, predsednica Fokusa je istakla da je cilj Srpskih dana kulture da se drugim zajednicama promovišu naša tradicija i kulturno nasleđe, zbog čega je manifestacija uvek dvojezična.

-Želimo da predstavimo srpsku kulturnu baštinu, zato imamo ovde i narodne rukotvorine, narednih dana biće izložbi, koncerata klasične muzike – rekla je Jovanović Klinger.

Na otvaranju ove manifestacije nastupili su učesnici Karavana kulture koji i ovog leta putuje Evropom. Posle Nemačke, Francuske i Švajcarske, Petar Gojković, KUD “Dimitrije Koturović” iz Beograda, Madam Piano, i drugi učesnici Karavana, predstavili su se i publici u Beču.

Otvarajući Srpske dane kulture, Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji ukazao je da je to prilika i da se obeleži Vidovdan, jedan od naših najvećih praznika.

Narodne rukotvorine

– Da se podsetimo da je 1882. godine Srpska pravoslavna crkva obeležavanje Vidovdana unela u svoj, crkveni kalendar, a da je to i država uradila 1889. Praznik je posvećen, pre svega, velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima”, rekao je Rodić, uz podsećanje da se u Srbiji Vidovdan zakonom obeležava radno kao državni praznik od 2001.godine.

On je ukazao da bi se, vraćajući se kroz istoriju, moglo naći mnogo događaja koji su se zbili upravo 28. juna, pre svega Kosovski boj 1389. Ali taj datum je za Srbe u Austriji važan i kao dan kada je 1881. godine potpisana Tajna konvencija Srbije i Austrougarske.

– Prvi put Vidovdan je, kao državni događaj, obeležen 1889. godine u Maloj Ravanici, manastiru na Fruškoj gori, gde se tada okupilo čak 15.000 ljudi – naveo je ambasador.

Zato ističe da je Vidovdan dan kada treba da se podsetimo svih onih koji su se borili za slobodu, na našu zastavu, srpski jezik, ćirilično pismo.

Osim ambasadora Rodića, na otvaranju manifestacije, koja se održava peti put, obratio se i episkop austrijsko-švajcarski Andrej.

U okviru manifestacije u utorak je održan susret pisaca dijaspore i matice, a gosti su bili članovi Kluba ljubitelja knjige Majdan iz Kostolca. U Zajednici srpskih klubova u Beču priređena je izložba umetničkih slika Tamare Karjuk.

Austrijski publicista Hanes Hofbauer je u prostorijama Saborbog hrama Svetog Save, održao predavanje na temu “Gubitnici i pobednici migracije”. U petak, u “Haus Hofmanstal” biće održan koncert mladih talenata klasične muzike pod motom “Dijaspora svira”.

Ambasador Rodić i vladika Andrej su pažljivo pratili program

Vidovdan je pobeda života

– Treba uvek tražiti odgovor šta znače četiri slova S, da li je to stvarno samo – Samo sloga Srbina spasava, ili to treba da se tumači na drugi način. Ja sam to doživeo na način da je prvo slovo S – smernost, koja je pre svega dostojanstvo, časnost, čestitost, čistoća istinoljubivost, nepokvarenost. Drugo S je ono što nam često nedostaje – strpljenje, kao odupiranje uvredama i pritiscima koji idu na nas. Treće S je sloga, od koje nema važnije reči za nas, kroz istoriju, a čini mi se i danas kada su u pitanju nacionalni interesi. A, četvrto S bi možda bila ta strpljivost, koja znači toleranciju, koja nas odlikuje kao narod – kaže ambasador Rodić.

Poručuje da je Srbija danas, kada se sećamo velikomučenog kneza Lazara, i svih srpskih junaka iz Kosovskog boja, slobodna i slobodarska zemlja, i to je važno istaći s obzirom na sva događanja u Evropi, a koja zapljuskuju svaku zemlju.

“Vidovdan je pobeda života. Mi se Vidovdanom radujemo životu. Setimo se samo koliko lepih narodnih običaja ima. To je dan u odnosu na noć, sreća u odnosu na tugu, veselje u odnosu na žalost. Pobedili smo tada smrt dobili šta smo želeli, a to je mogućnost da se borimo za svoju slobodu”, rekao je Rodić.

Finale u subotu

Srpski dani kulture završavaju se u subotu svečanim kulturno-umetničkim programom u sali hrama Rođenja presvete Bogorodice, u kojem će učestvovati pisac Mirjana Marković, etno-grupa Hram, umetnica Jasna Arbanac i Udruženje žena Crvena ruža.