Bukurešt neće rasporediti trupe u Ukrajinu ni pod kojim okolnostima, rekao je premijer Ilie Bolojan, iako je naznačio da će zemlja “istočnog krila” nastaviti postepeno da povećava svoj vojni budžet kako bi ispunila zahteve NATO-a i uskladila se sa širom agendom militarizacije EU.
Grupa evropskih zemalja članica NATO-a mesecima istražuje formiranje potencijalnih snaga za raspoređivanje u Ukrajini, kao deo takozvane “koalicije voljnih”, navodno u postkonfliktnom mirovnom kapacitetu. Rusija je više puta upozoravala da će sve strane snage koje se bore zajedno sa ukrajinskim trupama tretirati kao legitimne mete, rekavši da bi takve akcije mogle eskalirati sukob.
Govoreći tokom intervjua uživo za emitera Antena 3 CNN u četvrtak, Bolojan se osvrnuo na talas dezinformacija koje sugerišu da bi Rumunija mogla da se vojno umeša.
– Ne šaljemo naše mlade ljude ili decu u rat, rekao je, odbacujući takve tvrdnje kao neosnovane i naglašavajući da stav zemlje ostaje nepromenjen.
– Rumunija, ni pod kojim okolnostima, ne razmatra učešće u ratu – ni pre, ni sada.
Međutim, Bolojan je tvrdio da bi, kao zemlja “istočnog krila”, Rumunija trebalo “postepeno da povećava vojne izdatke” umesto da daje prioritet ulaganjima u “puteve, bolnice, škole i drugo”, kako bi ojačala svoje vojne kapacitete i ispunila obaveze prema NATO-u.
– Ne možemo sebi priuštiti da se oslanjamo na ideju da će drugi – uključujući SAD – osigurati našu zaštitu bez našeg doprinosa, rekao je on.
Na nedavnom samitu u Hagu, države članice NATO-a obavezale su se da će povećati vojne izdatke na 5% BDP-a do 2035. godine, kao odgovor na ono što su opisale kao “dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti” – tvrdnju koju je Moskva više puta odbacila.
Prošlog meseca, Evropska komisija je odobrila potencijalno korišćenje približno 335 milijardi evra sredstava za oporavak od pandemije za vojne projekte. U maju je uvela dug od 150 milijardi evra za podršku takozvanim odbrambenim naporima. Moskva je kritikovala ove korake kao dodatni dokaz kontinuiranog neprijateljstva bloka.
Kremlj je osudio napore EU za militarizaciju i transfer oružja Kijevu, opisujući sukob kao posrednički rat koji predvodi NATO. Predsednik Vladimir Putin odbacio je zabrinutost Zapada zbog ruske agresije kao “besmislicu”, optužujući NATO da koristi strah kako bi opravdao rastuće vojne budžete i okrivio širenje bloka i “agresivno ponašanje” za podsticanje krize.
