Srbija se diže i silazi na reke da bi ih “živim zidom” odbranila od mini-hidroelektrana (MHE) koje investitori grade čak i u zaštićenim parkovima prirode na Staroj planini i Šar-planini. Plan je da širom zemlje nikne čak 850 MHE, pa se zato, kažu branioci reka, Srbijom kao mreža širi svojevrsni “pokret otpora”.
Onima koji žive uz te reke priključuju se brojni građani, aktivisti iz ekoloških udruženja, bajkeri i svi ljubitelji prirode. Samo sa jednim ciljem da zaustave izgradnju i jurnjavu za profitom uz pomoć cevi kojima budući trgovci strujom okupiraju vodene površine, uništavajući prirodna dobra, biljni i životinjski svet.
Noćne straže
Hitni moratorijum na izgradnju mini-hidroelektrana na svim rekama u Srbiji, od predsednika države Aleksandra Vučića, zatražio je Savez MZ Stare planine, a kao razlog, predsednik tog Saveza Nebojša Ilić je izneo mišljenje stručnjaka da je “sve traljavo urađeno” uz nedostupnost dokumentacija o izgradnji. Ukazao je i na opasnost po borce za život reka.
– Situacija je svuda gde se grade MHE vruća, a bojim se najviše na Staroj planini, gde neki vođeni profitom ne odustaju od gradnje, pa krv može da padne. Mi se ne damo, uveli smo dnevne i noćne straže na rekama, a branićemo ih po cenu života – priča Ilić za “Vesti”.
Ovaj Savez je proglasio vanredno stanje pre nedelju dana, a kako je naveo naš sagovornik, zbog nepoštovanja zakona i Ustava Srbije usled izgradnje mini-hidroelektrana. Od tada su neprestano na “barikadama”, a on se zahvaljuje svima koji su se uključili u borbu za zaštitu reka i poručuje da će borba trajati dok ne sačuvaju sve reke od uništenja.
Toplodolsku reku, kako kažu u Savezu mesnih zajednica Stare planine, brane 24 sata od izgradnje MHE, a isti se scenario sprema na Jelovici i još 50 lokacija u Parku prirode Stara planina. Ljudi iz Toplog Dola i Temske su uz podršku Saveza, aktivista iz Pirota, Knjaževca, Niša i drugih gradova Srbije postavili barikade na mostu u Toplom Dolu da bi sprečili radove na Rakitskoj reci.
Spas rečnog blaga je ujedinio kod Štrpca Srbe i Albance u zaštiti Durlovog potoka na Šar planini, kojima su u pomoć pristigli aktivisti organizacije GAIA iz desetak država sveta. Meštani kažu da je to srce Ski-centra gde bi investitor da uzurpira dve pritoke Lepenca, atrakcije Šare koje inače napajaju izvorišta pijaće vode. Proteklih dana su meštani potkopaoničkih sela stavili do znanja da ne daju Graševačku reku na potezu od Brzeća do Brusa, gde se već radi jedna MHE, a planirana je izgradnja još četiri. Meštani su onemogućili početak izgradnje elektrane u Radmanovu.
Ministar na potezu
Predsedniku Srbije su početkom jula pisali i meštani sela Rakita, odnosno Udruženje za zaštitu i očuvanje voda lužničkog kraja, apelujući da se zaustavi rad na MHE i uništavanje prirodnog bogatstva. Nažalost, nisu uspeli da sačuvaju Rakitsku reku od cevi, ali kako za “Vesti” kaže Mile Nikolov iz MZ Rakita, meštani sada pokušavaju da spreče puštanje u rad te MHE osporavanjem upotrebne dozvole.
– Predsednik je naše pismo prosledio ministru ekologije Goranu Trivanu, a nama je pre neki dan stigao odgovor da su pet-šest puta izašli na teren i ustanovili nedostatke i nepravilnosti u radu. Rad je, međutim, nastavljen, pa nam jedino preostaje da pokušamo da mu osporimo upotrebnu dozvolu i puštanje u rad – priča Nikolov.
Ovog borca za reke pronašli smo na suđenju u Pirotu kao tuženog, a on nam objašnjava da mu je pripisano sprečavanje službenog lica u vršenju dužnosti.
– Samo sam branio reku i nisam ništa kriv – priča Nikolov, kome eko-aktivisti iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) pomažu da dokaže nevinost.
Dušan Mitić, odbornik Skupštine grada Pirota i predstavnik Saveza MZ Stare planine, kaže za “Vesti” da je Temska kod Pirota sinonim otpora uništenju rečnih tokova jer je pre tri decenije Temštica, koja je tuda proticala, izgubljena prevođenjem 80 odsto njenog toka u drugu reku.
– To je naše loše iskustvo sa nekada najmoćnijom i najlepšom rekom koje nam je pokazalo kako će i drugi tokovi biti uništeni. Zato hoćemo da sprečimo radove i non-stop smo na stražama. Radimo na odbrani života na Staroj planini kao najrasprostranjenijoj zoni koja je kobajagi pod državnom zaštitom, a u stvari je izgradnjom MHE obesmišljeno svako očuvanje prirode, jer one ubijaju reke i život oko njih – kaže Mitić.
Korist nikakva, zarada svakakva
Analizom već izgrađenih postrojenja u Srbiji i državama Balkana, međunarodna organizacija Ban voč netvork utvrdila je da je šteta po prirodu mnogo veća od koristi.
Od 2001. do 2015. godine, 57 velikih hidroelektrana proizvelo je 97 odsto struje iz hidropotencijala, a 387 malih svega tri odsto. U odnosu na ukupnu proizvodnju električne energije podaci su poražavajući, termoelektrane u Srbiji proizvedu 79 odsto, 21 odsto je iz hidropotencijala. Srbija bi, kako je navedeno u peticiji Udruženja Odbranimo reke Stare planine, izgubila 100 posto planinskih reka da bi dobila manje od jedan odsto električne energije.
Profit od biznisa sa “zelenom strujom” vlasnika MHE je u stvari ekstraprofit, jer se ulaganja brzo vrate investitoru koji potom ima odličnu zaradu. Struja iz obnovljivih izvora, kao što su male hidroelektrane, otkupljuje se po tzv. povlašćenoj ceni, koja je od šest do 13,7 evrocenti po kilovat-satu, dok inače kilovat-sat po višoj tarifi košta od šest do devet dinara. Nacionalni plan kaže da 27 odsto energije treba da bude iz obnovljivih izvora.
Nevidljiva voda
Dušan Mitić pojašnjava pogubni rad MHE po život reke i okoliša.
– Vodozahvat skreće rečnu vodu u cev i voda tako ide kilometrima, nedostupna biljnom i životinjskom svetu, jer je cev pod zemljom. Nakon što prođe turbinu, ulazi u drugu cev, takođe pod zemljom i jasno je da više neće biti ni reke ni života oko nje – ističe naš sagovornik.
Pohlepa ubija život
Batica Antić iz Rakite apeluje na relevantne institucije i pojedince da spreče nelegalne radove na izgradnji MHE i uništavanje reka Srbije.
– Opstanak života na planeti, pa i ljudske vrste, nemoguć je bez očuvanja prirodnog sveta. Zato ćemo i dalje braniti naše reke od pohlepe pojedinaca za profitom – naglasio je on.
Podele kao usud
U selu Rakita kod Babušnice građani su pune dve godine zdušno branili svoju reku, a onda je došlo, kako kaže Mile Nikolov, već po srpskoj tradiciji do podela.
– Deo njih je verovatno vođen novcem i pod pritiscima prihvatio izgradnju MHE – pojašnjava Mile Nikolov.
Zeleni apel
Hitan apel da prestane uništavanje okoline stigao je iz Skupštine Srbije, odakle su građanima ukazali na nesagledive posledice izgradnje MHO po potomstvo, lider i poslanik Zelene stranke Goran Čabradi, i predstavnici Saveza mesnih zajednica Stare planine. Plan je, kažu, da bude izgrađeno više od 800 MHE.
Čabradi je izneo podatak da je inicijativu ZS o zaštiti voda ustavom podržalo svega 13 poslanika i poručio da će se njegova stranka boriti da promeni razmišljanje i svest političara koji su donosioci odluka.
Kraljevačko “ne”
Gradska vlast u Kraljevu odlučila je da ne izdaje građevinske dozvole za gradnju malih hidroelektrana, a na taj potez odlučili su se nakon što su investitori doslovno skrenuli reke u cevi i potpuno uništili živi svet oko planinskih reka na području Kraljeva. U tom delu zemlje je u poslednje dve-tri godine izgrađeno tridesetak mini-elektrana, a samo na reci Studenici planirana je gradnja tri hidroelektrane i podizanje brane visoke oko 13 metara kako bi se stvorilo manje jezero na samo pet kilometara od istoimenog manastira.
