Kada se desi neka ekstremna meteorološka pojava, većina ljudi misli da se klima promenila. Oslanjaju se na sećanja, pa kažu “ovo se nikad nije desilo”. Mnogi, pa čak i visokoobrazovani, ne razlikuju pojmove “vreme” i “klima”, započinje razgovor za “Vesti” Nedeljko Todorović, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Ovaj stručnjak očekuje da predstojeća zima bude blaga, bez ekstremno niskih temperatura. Što se tiče dugoročne prognoze naglašava da ne postoji pouzdana metodologija da se nekoliko meseci unapred predvidi “ekstremni vremenski događaj” i da se sve svodi na verovatnoću. Ipak podvlači on, čovek ne može da menja klimu globalno, nego samo na lokalnom nivou.
Srbija je ove jeseni imala dugo miholjsko leto, a onda je u Inđiji usledio mini-tornado. Šta nam to pokazuje?
– U Inđiji je na delu bio vrtlog vazduha, a ne tornado koji je znatno jača meteorološka pojava. S druge stane desila se i saobraćajna nesreća koju su ljudi povezali sa vetrom, pa se stvorila zabuna da je ovde bilo tornada. Na sreću nije ga bilo.
Ipak činjenica je da je ovaj oktobar bio natprosečno topao. Objasnite taj fenomen?
– Tačno je da je ovaj oktobar bio natprosečno topao. Ipak, na rang-listi najtoplijih oktobara u Beogradu izbio je tek na peto mesto, od kada se mere temperature u prestonici. Znači u prethodnih stotinak godina bila su bar četiri toplija oktobra.
Drugim rečima, kažete da se topli i hladni periodi ciklično smenjuju?
– Da, topli i hladni periodi ciklično se smenjuju, a hladnije zime smenjuju na tri, četiri, sedam i 21 godinu. One koje se smenjuju na 21 godinu su najjače – poslednja je bila 2005. godine, a prethodna 1984, u vreme Olimpijskih igara u Sarajevu.
Kada možemo očekivati narednu jaku zimu?
– Ciče zime ne bi trebalo da bude do 2026. ili čak 2027. Budući da je pre dve godine bila jedna od hladnijih zima, a prošla blaža, ove godine ne očekujem ništa ekstremno. Biće i kiše i snega, ali biće to jedna prosečna zima.
Niste zagovornik teorije globalnog zagrevanja. Možete li to argumentovati?
– Sva srpska leta su “tropska”, nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni, to su tropski dani po klimatološkoj definiciji. Mišljenja sam da čovek ne može da menja klimu, ali može da utiče na mikroplanu. Na primer, može da iseče šumu ili da zasadi novu, da pravi velike gradove i slično. A čovek ponajviše zagađuje prirodnu sredinu, vazduh, vodu i zemljište, ali to zagađenje nije promena klime.
Znači ne možemo očekivati uzgoj banana u Srbiji?
– Nikako, ništa od banana. Takođe vinogradari ne moraju da se plaše da će zbog ekstremnih vrućina morati da uzgajaju vinovu lozu na vrhu Zlatibora.
Da li se klima sporo menja?
– Osnovna osobina vremenskih prilika je promenljivost i to je jasno izraženo u našem podneblju u svim godišnjim dobima. Vreme se menja iz sata u sat, iz dana u dana, od sezone do sezone. Takođe i klima se menja, ali na znatno većim vremenskim skalama reda veličine nekoliko hiljada ili desetina hiljada godina. U sklopu vremenskih događanja bilo je, ima i biće epizoda sa ekstremnim pojavama nekih meteoroloških parametara. Utisak ili čak predviđanja o povećanju učestalosti ekstremnih i opasnih meteoroloških pojava nemaju realnu osnovu. Svi meteorološki parametri i vremenske pojave variraju oko srednjih vrednosti, a njihov trend ukazuje da nema značajnih promena. I tako stotinama i hiljadama godina, otkad se završilo poslednje ledeno doba pre otprilike 12.000 godina.
Vreme utiče na starije i bolesne
Pošto se klima suštinski ne menja (u Srbiji je već hiljadama godina umereno-kontinentalna klima), takozvane “promene klime” nemaju uticaja na zdravlje ljudi. Između ostalog, ljudska vrsta je prilagođena svim tim spoljnim uticajima, ali nažalost slabiji i bolesni pojedinci jače osećaju promene vremena i uticaj promenljivosti elektromagnetnog polja.
U Beogradu je najlepše
– Kada sve saberem i oduzmem, kod nas je klima najprijatnija. Naš Beograd ima odličnu poziciju i odličnu klimu. Raznovrsna je, pa zimi možemo da uživamo u čarima snega, leti da se kupamo na Savi i Dunavu. Puno je sunca, a proleća i jeseni su blage. Mnogo je lepše u odnosu na, recimo, sever Evrope i Skandinaviju zbog tamošnjih sumraka i polarnih noći, hladnih i jakih vetrova. Opet na jugu, u Španiji, Italiji ili Grčkoj leti je neizdrživo vruće, a zimi grmljavine, nepogode, bura. U Beogradu je jedini problem košava i to samo zato što je neprijatna, a inače je izuzetno korisna jer smanjuje zagađenje od saobraćaja i industrije. Nosi ga iz grada i smanjuje koncentraciju zagađujućih čestica. Najgore je kada zimi nema vetra, pa se vazduh ustoji.
