Avio-industrija širom sveta suočava se sa ozbiljnim izazovom – nedostatkom pilota. Potražnja za letovima raste brže nego što kompanije mogu da obuče nove kadrove, pa se sada bore da zadrže iskusne pilote i privuku nove.
Tokom pandemije, obuka pilota bila je gotovo potpuno obustavljena. Kada je svet ponovo počeo da putuje, pokazalo se da su mnogi instruktori, ali i stariji piloti, već otišli u prevremenu penziju. Rezultat je praznina na tržištu rada i pritisak na avio-kompanije da hitno pronađu rešenje.
Stručnjak za avijaciju Kristof Klingenberg sa Univerziteta u Vormsu objašnjava da je rast potražnje za letovima iznenadio industriju i da obuka novih pilota ne može da isprati tempo tržišta.
Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada, samo u SAD će u narednoj deceniji biti potrebno oko 18.000 novih pilota godišnje, dok procene Boinga pokazuju da će do 2044. godine širom sveta biti potrebno čak 660.000 novih komercijalnih pilota.
Obuka pilota – skupa, ali isplativa investicija
Put do kokpita nije ni brz ni jeftin. Cena obuke u SAD može premašiti 100.000 dolara, što mnoge kandidate odvrati od sna o letenju.
Pored osnovne licence, budući piloti moraju da steknu ATP sertifikat i sakupe najmanje 1.500 sati letačkog iskustva – što obično znači još dve godine dodatne obuke.
Ipak, oni koji završe obuku danas su na ceni više nego ikad. Avio-kompanije nude bonuse, veće plate, fleksibilne rasporede i čak plaćenu obuku kako bi privukle nove pilote.
Profesor komercijalne avijacije sa Univerziteta Nevada, Dan Bab, smatra da je najefikasniji način da se privuku novi piloti upravo povećanje plata.
Zbog toga su mnoge kompanije već podigle zarade i do 30 odsto, a pojedine nude i potpisne bonuse vredne desetine hiljada dolara.
Starosna granica za penzionisanje se pomera
Zbog manjka pilota, sve se češće razmatra povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Donedavno je granica bila 65 godina, a sada se predlaže da piloti lete i do 67.
Zagovornici ističu da savremeni zdravstveni standardi to omogućavaju, dok sindikati upozoravaju na bezbednosne rizike i opterećenje starijih pilota.
Američki senator Ted Kruz nedavno je izjavio da bi produženje radnog veka pilota moglo da spreči dalji rast cena avionskih karata, jer manjak kadrova već utiče na troškove kompanija i putnika.
Automatizacija pomaže, ali ne zamenjuje pilote
Iako se često postavlja pitanje da li bi veštačka inteligencija mogla da nadomesti nedostatak pilota, stručnjaci smatraju da će ona biti podrška, ali ne i zamena.
AI može da olakša planiranje leta, potrošnju goriva i sigurnosne procedure, ali ljudski faktor i dalje ostaje ključan deo svake pilotske kabine.
Stabilizacija tržišta tek posle 2030.
Prema procenama, tržište pilota bi moglo da ostane u deficitu najmanje još pet godina, dok se ne nadoknadi obuka i poveća broj kvalifikovanih kandidata.
Klingenberg procenjuje da bi se ponuda i potražnja mogle izjednačiti oko 2030. godine.
Za one koji tek planiraju da započnu obuku, sada je možda najbolji trenutak da uđu u svet avijacije – jer piloti nikada nisu bili traženiji niti bolje plaćeni, prenose DW/Timoti Ruks.
