Poštovana Redakcijo "Vesti", pročitavši tekst o početku suđenja pred Međunarodnim sudom pravde na kojem je tako uporno insistirala Hrvatska podnoseći 1999. godine protiv Srbije tužbu za genocid, moram da se oglasim i pridružim neprihvatanju povlačenja potivtužbe.
1. 1941. u Mestu Valpovo, ubijen je komandir žandarmerijske stanice Puhalo Danilo. Supruga Julka, rođena u Dou, nije mogla da ga spasi;
2. Žitelji sela Veliki Vučkovac, sa ostalim selima, isterani su na železničku stanicu Prandanovci. Viđeniji ljudi: Petar i Nikola Suzić, Nikola i Lazo Popović, Dmitar Ciganović, Vajkan i Đuro Banjac, Božo Jurić, Petar Novaković i Gajo Lužajić, svi su pobijeni. Ni danas se ne zna mesto ubistva i sahrane?
3. U grupi za likvidaciju bili su moj pokojni deda Petar sa četiri sina. Spasio ih je jedan radnik, koji je radio sa mojim ocem Lukom, na istovaru uglja za lokomotive u Osijeku.
4. Uveče, narod je natovaren u stočne vagone. Preko Osijeka odlazi do Save, gde je, kako je ko uspeo, čamcima se prebacio u Brezovo polje. Nastavili su za Bijeljinu, gde nas je zadesila velika oluja, pa smo prihvaćeni u mestu Dverovi, u pilani porodice Tanasić. Posle dve nedelje, vozom "Ćiro", preko Bosanske Rače i Sremske Rače stižemo u Beograd. Zatim, raspoređeni smo po Srbiji (moja porodica u selo Dragoševac, kod porodice Životija Markovića).
5. Pretpostavljam da u svojoj evidenciji gospodin Savo Štrbac, poseduje i ove nestale, za koje bi trebali da znaju podnosioci tužbe iz Hrvatske!
6. Novčanica KUNA, dovoljan je dokaz kontinuiteta fašističke državnosti i hvalisanja, pobede u dva rata, bivšeg rasturača savezne države!
U Jagodini sam išao u Gimnaziju, kupio sam "Antologiju narodne poezije" – Jaša M. Prodanović, pa mi je u sećanju ostala pesma "Ženidba Stojana Jankovića", kada su mu upućeni i saveti!
