Model “dve Nemačke” koji se ponovo najavljuje kao moguće rešenje kosovskog pitanja nikako nije prihvatljiv za Srbiju, jedinstveni su politički analitičari. Ta ideja je, kako kažu već duže vreme prisutna i stoji “negde na stolu” kao rešenje Zapada i potvrda nemačkog angažovanja u regionu. Oni smatraju da Srbija, ni po koju cenu ne sme da pristane na međusobno priznanje na kom Priština uporno insistira.
– Ovaj model ne traži priznanje, ali omogućuje punu državnost. Međutim, za Srbiju je i to neprihvatljivo. Puna državnost je isto kao i priznanje. To je jedan od suštinskog razloga da se ovaj model ne može primeniti – kaže za “Vesti” bivši diplomata Zoran Milivojević.
On naglašava i da model “dve Nemačke” nije moguć iz identitetskog strateškog razloga, jer je sada totalno drugačija situacija.
– Taj model se tada odnosio na dve države sa jednim istim narodom, pa je tako došlo i do njihovog ponovnog ujedinjenja bez većih problema, što kod Kosova i Metohije (KiM) nije slučaj, zato se on ne može primeniti po istoj osnovi – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ovaj model je neodrživ kada je reč o poziciji Srbije i srpskim državnim nacionalnim interesima, jer je za Srbiju neprihvatljiva bilo koja varijanta da prizna državnost Kosova i da omogući Kosovu ulazak u UN .
– Najviše ih muči to što Srbija ni po koju cenu neće da ih prizna. Za nas KiM nije samo tehničko-geografsko pitanje ili političko identitetsko. KiM je deo države Srbije već kroz vekove. O tome se radi, a oni to ne razumeju i ignorišu, ali to je njihov problem – kaže Milivojević.
Kako naglašava, nikad se pitanje Kosova ne može rešiti potvrdom državnosti, ukoliko se Srbija sa tim ne složi.
– Znači bez Srbije se to ne može rešiti – zaključio je Milivojević i ponovio da Srbija neće priznati Kosovo ni pod kojim uslovima i neće pristati na mogućnost da Kosovo postane član UN.
I predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović, za “Vesti” kaže da model “dve Nemačke”
apsolutno nije adekvatan za rešavanje pitanja KiM-a, osim ako se iza njega ne krije ideja o stvaranju Velike Albanije, koja se, kako kaže, korak po korak uz prećutnu saglasnost i podršku Zapada uobličava. On je mišljenja da taj model lansira Nemačka računajući na naše dobre odnose i da bi Srbija previdela sve opasnosti i zamke koje se kriju iza tog koncepta.
– Mislim da bi eventualno priznavanjem prava ilegalno otcepljenom KiM-u da postane članica UN i drugih međunarodnih organizacija, značio put ka punom priznavanju otcepljenja, ali i NATO agresije iz 1999 – kazao je Jovanović.
Naš sagovornik naglašava da Srbija mora u startu biti rezervisana i odbiti taj koncept koji predstavlja izraz geopolitičke strategije Nemačke.
– Srbija treba da ima daleko aktivniju ulogu u zahtevu da se primeni rezolucija Saveta bezbednosti (SB) 1244, kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet. Srbija mora insistirati da su njena prava po rezoluciji SB UN minimum ispod koga neće odstupiti. Govori se o kompromisu, a upravo je rezolucija 1244 sa kojom se saglasila svetska zajednica to kompromisno rešenje – kazao je Jovanović.
On je naglasio da Srbija od rezolucije ne sme odstupiti i ne sme dozvoliti da se povede “lepo upakovanim zamkama u vidu obećanja o ekonomskom razvoju, investicijama i ubrzanju puta ka EU”.
– Sve to bi trebalo staviti na stranu. Srbija ne sme da trguje sa Kosovom i Metohijom. To nije roba sa kojom se trguje – zaključio je Jovanović.
Pletner i Bon novi pregovarači
Francuska i Nemačka su intenzivirali učešće u dijalogu Beograda i Prištine, a dokaz za to su imenovanja Emanuela Bona i Jensa Pletnera za nove učesnike u procesu. Bon, koga je francuski predsednik Emanuel Makron imenovao za glavnog spoljnopolitičkog savetnika za Zapadni Balkan, u Francuskoj je poznat kao blizak Makronu, a ušao je u njegov uži krug postavši zamenik ministra za evropska pitanja i saobraćaj, prenose tamošnji mediji.
Bon će, zajedno će s nemačkim kolegom Jensom Pletnerom, koga je imenovao kancelar Olaf Šolc, pomoći EU u nalaženju rešenja u dijalogu Beograda i Prištine.
Šolc i Makron su u pismima predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru privremenih kosovskih institucija Aljbinu Kurtiju naveli da su zadužili Pletnera i Bona “da pruže direktnu podršku” posredniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, i da zajedno s njim posete Kosovo i Srbiju “kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred”.
Šta je model “dve Nemačke”
Model “dve Nemačke” značio bi primenu aranžmana između Beograda i Prištine po uzoru na rešavanje problematičkih odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata, kad su postojale okupacione zone i Hladni rat.
Zapadna i Istočna Nemačka dogovorile su se 1972, da obe, kao samostalne države postanu ravnopravne članice Ujedinjenih nacija, ali Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku. Takvo stanje je trajalo do pada Berlinskog zida 1989. kad je došlo do njihovog ujedinjenja.
Od 2007. u igri
Model “dve Nemačke” pominjao se tokom pregovora o Kosovu 2007, kad ga je izneo Volfgang Išinger, tadašnji predstavnik EU u posredničkoj trojci. Od tada figurira kao zgodan model i za rešavanje kosovskog pitanja, a njegovi zagovornici smatraju da bi se njegovom primenom omogućilo obema stranama da zadrže svoje osnovne pozicije.
