Dok su se Velika Britanija i Francuska obavezale na slanje kopnenih snaga u Ukrajinu, Nemačka u potencijalnoj mirovnoj operaciji zauzima znatno oprezniji stav. Nemački kancelar Fridrih Merc najavio je da bi se Bundesver, nemačke oružane snage, rasporedio isključivo na teritoriju NATO saveza koji okružuje Ukrajinu kako bi podržao primirje, piše britanski “Telegraf”.
– Učestvovaćemo u nadzoru prekida vatre i doprinećemo jačanju Ukrajine. To bi moglo uključivati, na primer, raspoređivanje snaga u Ukrajinu na susednoj teritoriji NATO-a nakon prekida vatre – izjavio je Merc ove nedelje.
Drugim rečima, nemačke vojne čizme neće stupati ukrajinskim tlom uz britanske i francuske u hipotetičnoj mirnodopskoj misiji. Takav je stav iznenađujuće uzdržan za kancelara koji je prethodno proglasio da se “Nemačka vratila” kao vodeća bezbednosna sila u Evropi.
Pod Mercovim vođstvom, Nemačka je napustila decenije nedovoljnog ulaganja u vojsku i krenula u izgradnju “najjače konvencionalne vojske” na kontinentu.
Zašto oklevanje?
Postavlja se pitanje zašto Merc, odlučni vođa Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koji je dosad dobijao pohvale za svoju “jastrebovsku” spoljnu politiku, sada pokazuje takvu uzdržanost. Odgovor leži delimično u složenoj nemačkoj unutrašnjoj politici i u ustavnim ograničenjima uvedenim posle Drugog svetskog rata.
Svako slanje njemačkih trupa u inostranstvo zahteva odobrenje Bundestaga, nemačkog parlamenta. Taj je mehanizam osmišljen kako bi sprečio da bilo koji nemački vođa samostalno donosi odluke o vojnim intervencijama.
S obzirom na to da kancelar Merc raspolaže tek tankom većinom u parlamentu, bilo kakav predlog o slanju vojske čak i blizu Ukrajine, a kamoli unutar njenih granica, predstavlja ogroman politički rizik. Takav bi potez mogao dovesti do potpunog poniženja za kancelara, koji je prošlog maja doživeo debakl na glasanju o poverenju u Bundestagu kada su mu saveznici uskratili podršku, zbog čega je glasanje moralo biti ponovljeno – prvi put u nemačkoj istoriji.
Merc je bez sumnje oprezan kako bi izbegao slično poniženje. To je najverovatniji razlog zašto se u ovoj fazi odlučio za blažu opciju – raspoređivanje mirovnih snaga u susedne zemlje poput Poljske, umesto u samu Ukrajinu.
Takav predlog ima veće šanse za prolazak u Bundestagu, pogotovo jer već postoji presedan sa 5,000 nemačkih vojnika stacioniranih u Litvaniji radi odbrane NATO-ovih granica sa Rusijom i Belorusijom.
Istorijsko breme i politički otpor
Iako su nemačke snage učestvovale u misijama u Avganistanu, na Kosovu i nedavno u Crvenom moru, ponovni odlazak nemačkih vojnika prema Kijevu – ovaj put kao mirotvoraca, a ne osvajača – nosi ogromnu istorijsku težinu. U slučaju da Vladimir Putin prekrši primirje i pokrene novu invaziju, nemački vojnici morali bi se boriti protiv ruskih snaga.
Zbog toga bi zahtev za slanje trupa u Ukrajinu gotovo sigurno doživeo katastrofalan poraz u Bundestagu. Merc bi se suočio sa žestokim otporom ne samo krajnje levice (Die Linke) i krajnje desnice (AfD), već i ključnog koalicionog partnera, Socijaldemokrata (SPD).
Poslanici SPD-a znatno su oprezniji prema provociranju Rusije i tradicionalno su pacifistički nastrojeni. Nedavno su se usprotivili i Mercovim predlozima o vraćanju obaveznog vojnog roka, koji je na kraju odbačen u korist znatno blaže verzije dobrovoljnog služenja.
S obzirom na to da je ruski predsednik više puta naglasio da je prisutnost NATO trupa u Ukrajini “crvena linija”, gotovo je nezamislivo da bi SPD pristao na takav potez. Čak i unutar Mercovog CDU-a postoje struje koje, uprkos podršci Ukrajini, ne žele rizikovati Treći svetski rat. Sve to dovodi do još jednog razloga zašto se Merc, poznat i kao “Der Außenkanzler” (kancelar za spoljnu politiku), uzdržava od simboličnog slanja trupa.
Sumnje u američki mirovni plan
Reč je o raširenoj sumnji širom Evrope, pa tako i u Berlinu, da se mirovni plan koji predvode SAD u sadašnjem obliku ionako neće ostvariti. Evropski lideri, predvođeni Britanijom i Francuskom, smatraju da Putin nije iskren u pregovorima i čekaju da američki predsednik Donald Tramp to i sam shvati.
Evropska strategija svodi se na ispunjavanje forme i nuđenje trupa kako bi se umirio Tramp, s nadom da će on na kraju uvideti da ga Putin “zavlači”. Nadaju se da će se Tramp tada okrenuti protiv ruskog lidera, uvesti Moskvi sveobuhvatne sankcije i pružiti punu američku vojnu podršku Kijevu. No, mnogi se pribojavaju da je takav scenario samo pusta želja, zaključuje londonski list.
O dugu stapu je razmisljati o slanju vojnih trupa. Tek kad stane rat, onda se o nekakvim mirovnim trupama moze pricati. Sad za sad – nema mira. Sta ce tu nemacke, francuske ili engleske trupa ili bilo koje, ako Putin nastavlja sa bombardovanjem gradova, ubijanjem civila, ili Ukrajina sa unistavanjem ruske crnomorske flote i ubijanjem ruskih generala?