Nemačka i Francuska zalažu se za ubrzanje ključnih politika Evropske unije poput jačanja evra, saradnje na vojnoj potrošnji i izgradnje lanaca snabdevanja za kritične sirovine.
Nezadovoljni zbog zastoja u donošenju odluka, Pariz i Berlin predlažu sistem “dve brzine” koji bi vodećim evropskim ekonomijama omogućio da sprovode promene bez potrebe za konsenzusom svih 27 članica, piše “Vašington post”.
Sastanak šest najvećih
Nemački ministar finansija Lars Klingball poručio je u pismu ministrima pet najvećih ekonomija EU da “nastavak po starom nije opcija” ako Evropa želi da postane otpornija na nove geopolitičke izazove. U pismu, u koje je “Vašington post” imao uvid, Klingbajl navodi da sa francuskim kolegom Rolanom Leskirom saziva video-konferenciju šestorke kako bi “postavili ambiciozan i konkretan plan za jačanje suvereniteta, otpornosti i konkurentnosti Evrope”.
Osim Nemačke i Francuske, na sastanak su pozvani ministri Italije, Španije, Poljske i Holandije. Klingbajl je pojasnio da će to biti “inicijalni sastanak” uoči sastanka uživo koji će se održati sledećeg meseca na marginama samita Evrogrupe, na kojem zemlje evrozone dogovaraju zajedničku politiku.
Prepreka konsenzusa
Evropska unija, koja broji 27 članica i oko 450 miliona stanovnika, svoju snagu na međunarodnoj sceni uvelike crpi iz svoje veličine, koja je za trećinu veća od SAD. Međutim, postizanje konsenzusa unutar tako raznolike grupe država često se pokazuje kao veliki izazov.
Pojedini lideri, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, oklevali su da zauzmu čvrst stav protiv Rusije zbog rata u Ukrajini i nisu bili skloni prekidu uvoza ruskih fosilnih goriva. Prošle nedelje, nakon što su lideri EU potpisali istorijski trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur, na kojem se radilo četvrt veka, deo poslanika u Evropskom parlamentu izglasao je njegovo slanje Evropskom sudu pravde na pravnu proveru, što bi moglo odložiti primenu za mesece ili čak godine.
Zbog takvih situacija, vodeće evropske sile sve se češće oslanjaju na delovanje u manjim grupama kako bi preduzele odlučnije korake u područjima poput energetike i odbrane, što je pristup poznat kao “minilateralizam”.
Četiri prioriteta
Klingbajl je u pismu ministrima finansija naveo četiri glavna prioriteta kojima bi grupa šest zemalja trebalo da se pozabavi. To su stvaranje unije štednje i ulaganja radi poboljšanja uslova finansiranja za preduzeća, jačanje uloge evra kao međunarodne valute, bolja saradnja na području odbrambene potrošnje, kao i obezbeđivanje otpornih lanaca snabdevanja za kritične sirovine.
Potreba za samostalnim delovanjem Evrope postala je izraženija nakon što su potezi američkog predsednika Donalda Trampa pokazali da SAD više nisu pouzdan partner u trgovini i odbrani kao nekad. Evropa je osetila hitnost jačanja svojih vojnih sposobnosti i oživljavanja usporenih privreda, no, u tome je povremeno nailazila na prepreke unutar sopstvenih redova.
– Sad je vreme za Evropu dveju brzina – izjavio je Klingbajl, koji je ujedno i nemački vicekancelar kao i kopredsednik Socijaldemokratske stranke, u utorak na događaju medijske kuće “Velt” u Berlinu.
– Nemačka će zato, zajedno s Francuskom i drugim partnerima, sada preuzeti vođstvo u jačanju Evrope i njene nezavisnosti – rekao je Klingbajl i dodao: “Kao šest najvećih ekonomija u Evropi, sada možemo biti pokretačka snaga.”
