Nemačkoj privredi Srbija i Hrvatska postaju važniji partneri od Rusije, dok trgovinska razmena s Moskvom naglo opada zbog rata u Ukrajini i sankcija. Stručnjaci ipak upozoravaju na moguće ekonomske izazove.
Rusija je nekada bila jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, ali od napada na Ukrajinu i uvođenja sankcija EU, razmena stalno pada. U prvoj polovini ove godine uvoz iz Rusije nije dostigao ni 670 miliona evra – najvećim delom je to veštačko đubrivo i metali. Izvoz – uglavnom lekova, medicinske opreme i humanitarne pomoći koja ne potpada pod međunarodne sankcije – pao je na nešto više od 3,5 milijardi evra.
Tako je Rusija pala na 48. mesto na listi najvažnijih partnera Nemačke, prema zvaničnim podacima. Postoje izveštaji o prikrivenom izvozu nemačkih proizvoda u Rusiju preko trećih zemalja, čime se zaobilaze sankcije, ali o tome nema pouzdanih i konkretnih podataka.
Kada je reč o legalnom izvozu, posle pada ruskog tržišta sve veći značaj za nemačku privredu imaju zemlje istočne Evrope. Tako je, posle SAD, Kine, Holandije i Francuske – Poljska postala peti po važnosti partner s ukupnom razmenom od preko 90 milijardi evra.
Među zemljama istočne Evrope Rusija je sada tek na 12. mestu, a prestigle su je Srbija na 9. mestu i Hrvatska na 11. mestu, objavila je “Komisija za Istok” nemačke privrede.
Dobar bilans sa Srbijom, ali protesti izazivaju neizvesnost
Tragovinska razmena sa Srbijom iznosi gotovo 890 miliona evra – to je rast od čak 16,9% u odnosu na prošli jun, ali stručnjaci GTAI primećuju značajno usporavanje tog trenda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje velike investicije u privredu, ali, s obzirom na proteste, nemački partneri nisu sigurni kako da procene političku stabilnost zemlje.
Od januara do aprila 2025. direktne strane investicije pale su za 77% u odnosu na prethodnu godinu, na 385 miliona evra, navodi nemački portal za promociju privrede.
Ipak, najviše optimizma uliva namera Srbije da se 2026. pridruži Jedinstvenom evropskom platnom prostoru (SEPA), što bi omogućilo brže, sigurnije i jeftinije platne transakcije.
Nemački stručnjaci ukazuju i na značajan realni rast plata u Srbiji od 8,7%, na oko 930 evra neto u aprilu 2025, kao i na planirano povećanje minimalne plate na 500 evra od 1. oktobra 2025. godine. To podstiče privatnu potrošnju. Inflacija će 2025. iznositi oko 4,2%, procenjuje Bečki institut za međunarodna ekonomska istraživanja (wiiw), a očekuje se realni rast privatne potrošnje od 2,5%.
Srbija Nemačkoj ostaje privlačno tržište za nabavku – uprkos zastoju u novim investicionim projektima. Iako politička neizvesnost traje, nemačke kompanije i dalje posmatraju Srbiju kao potencijalnu destinaciju za takozvani nearshoring. U proteklim godinama ulagale su u brojne projekte, ali protesti su verovatno usporili dalji razvoj.
Oko 900 firmi s nemačkim kapitalom zapošljava oko 80.000 radnika. Devet od deset učesnika privredne ankete AHK Srbija iz leta 2025. ponovo bi izabralo Srbiju kao investicionu destinaciju, a svaka treća planira da poveća ulaganja, navodi GTAI.
S druge strane, može se pretpostaviti i da će Srbiji tržište Nemačke i EU biti još važnije otkako je Tramp upravo Srbiju kaznio najvišom stopom carina u regionu – 35%.
Nešto bolje je prošla BiH sa carinskom stopom od 30%. Mnogo niže Trampove carine važe za Hrvatsku i Severnu Makedoniju po 15%, a najbolje su prošli Crna Gora, Kosovo i Albanija sa po 10%.
Poskupljenja bi mogla koštati Hrvatsku
Razmena s Hrvatskom do juna ove godine porasla je za čak 8,2% u odnosu na isti period prošle godine, ali Fabian Mepret iz državne agencije Germany Trade & Invest (GTAI) nije uveren da će se taj pozitivan trend nastaviti.
Ozbiljan ekonomski rizik za hrvatsku privredu, koja je snažno zasnovana na potrošnji, i dalje je inflacija, koja ostaje visoka. U maju 2025. godišnja stopa poskupljenja iznosila je 3,5%, a harmonizovani indeks potrošačkih cena (HIPC) čak 4,3%, što je 2,4 procentna poena iznad proseka evrozone. Najviše su porasle cene usluga i prehrambenih proizvoda.
Još veći rizik predstavlja rast cena usluga. Snažna domaća potražnja nailazi na iscrpljeno tržište rada i značajno podiže plate, koje su glavni troškovni faktor. U maju su cene usluga bile 6,2% više nego godinu dana ranije. Očekuje se da će turistička sezona doneti nova poskupljenja. U turističkom sektoru raste zabrinutost za konkurentnost destinacije, a smanjenje broja posetilaca u maju upućuje na to da je granica tolerancije mnogih gostiju dostignuta, procenjuje stručnjak GTAI.
Prisilna promena u trgovinskoj razmeni
Trgovina robom s Nemačkom u 2025. razvija se pozitivno, ali sporije od opšteg rasta hrvatske spoljne trgovine, posebno kada je reč o isporukama iz Nemačke. U poslednje vreme u Hrvatskoj slabi potražnja za nemačkim mašinama i prevoznim sredstvima, tradicionalno najvažnijim robnim grupama.
Za hrvatski izvoz u Nemačku Silva Stipić Kobali iz Privredne komore Hrvatske očekuje stabilan, ali usporen rast. Kao razloge navodi trgovinski sukob SAD i verovatno slabiju potražnju na nemačkom tržištu, objavljuje portal za promociju nemačke privrede.
Hrvatska i dalje ima veliki trgovinski deficit s Nemačkom – izvezla je robe i usluga u vrednosti od 220 miliona evra, a uvezla za gotovo 485 miliona. Dobar deo rasta izvoza zasluga je hrvatske farmaceutske industrije.
Hrvatska nije posebno pogođena “Trampovim carinama” jer joj je američko tržište zanemarljivo, ali one pogađaju farmaceutsku industriju, pa se rast izvoza delom može smatrati i promenom prioriteta u tom sektoru. Ipak, nemački stručnjak procenjuje da se ta promena već dogodila i da se neće značajnije menjati.
