Građani su prošle godine u proseku odlazili u penziju sa 64,7 godina, dve i po godine kasnije nego 2000. godine.
Prema podacima Nemačkog fonda penzijskog osiguranja, ljudi iz godine u godinu kasnije prekidaju sa radom.
Nemačka će do 2031. zakonski rok za penziju postepeno podizati do 67 godina starosti, mada rasprava o pomeranju granice na 70 godina ne jenjava.
Koalicioni sporazum demohrišćana kancelara Fridriha Merca i socijaldemokrata, međutim, navodi da dalje podizanje starosne granice nije u planu.
Umesto toga, međutim, postoji plan “aktivne penzije,” koji će ljudima starijim od penzijske granice omogućiti neoporezivu mesečnu zaradu do 2.000 evra.
Posebna komisija treba da izradi predloge reformi za dugoročno finansiranje penzijskog fonda posle 2026.
Sistem je za sada na stabilnim osnovama, “zahvaljujući relativno dobroj situaciji na tržištu rada u kontekstu zapošljavanja uz socijalno osiguranje,” rekla je kopredsednica Fonda Anja Pil (Piel).
Penzioneri, koji čine oko četvrtine nemačkog stanovništva, prošle godine su u proseku primali 1.154 evra mesečno. Pritom, muškarcima je u proseku stizao ček na 1.405, a ženama na 955 evra.
Fond je 2024. penzionerima isplatio 402,8 milijardi evra, posle 380 milijardi prethodne godine.
Prihod Fonda je bio 402 milijarde prošle, odnosno 381 milijarde prethodne godine.
