Tanjug/AP

Plaćate ih milion evra mesečno, a doktore 1.800 evra, pa neka vam Ronaldo i Mesi naprave lek.

Ovim rečima obratila se javnosti ogorčena španska naučnica u momentu kada je korona virus bacio čitavo čovečanstvo na kolena.

Scenario koji svet gleda ovih dana gori je od maštovitih priča pisaca o kataklizmama, prenetih na filmsko platno. Mrtvi su na svakom koraku, broj zaraženih se meri milionima… Naučnici su u grozničavoj poteri za formulom koja treba da donese spas, ali se čuje da put do vakcine može biti dug. Od 18 meseci do čak 10 godina.

A šta je prethodilo opakoj zarazi? Svetski sistem vrednosti poslednjih decenija se okrenuo naopačke i toliko je izmenjen da do pojave korona virusa nije mogao da prepozna sam sebe. Planeta se gušila u smogu, ozonska rupa je rasla, a globalno otopljavanje menjalo njen izgled, Niko se, međutim, nije obazirao na to. Čovek je bio sve nemilosrdniji prema Zemlji, a ona je prvo kijala, pa kašljala, a onda se i ozbiljno razbolela… Za to vreme, mase su gurane u zabavu „hleba i igara“, na sportske terene, u rijalitije i virtuelni svet igrica, ali i lažnih poruka koje su prekrajale njihov um. Bankari se bogatili, multinacionalne kompanije porobljavale potrošače, sportisti i vlasnici klubova se igrali milionima, a da sve bude još neverovatnije, neke starlete i rijaliti zvezde, pretekle ih u zaradi.

Lionel Mesi, najbolji fudbaler Barselone, u džep godišnje stavi 130 miliona godišnje od plate u klubu, bonusa i prihoda od marketinga, a zvezda Juventusa Kristijano Ronaldo – 113 miliona. Neverovatno, ali istinito, ispred njih je žena ovomilenijumskog zanimanja, starleta Kim Kardašijan, učesnica rijalitija o njenoj porodici. Prihodi Kardašijanovih su vrtoglavo rasli dok su ljudi širom planete posmatrali šta rade tokom dana, a Kim se u međuvremenu proslavila i kao zvezda Instagrama koja zarađuje čak 150 miliona dolara godišnje. Samo po jednoj epizodi rijalitija inkasirala je 40.000 dolara, sumu koju lekar na Zapadu zaradi za pola godine. Paralelno je na pijedestal postavila silikonske obline, pa su od korekcija lica i tela u koje su žene masovno krenule mogli da „trljaju ruke“ samo plastični hirurzi. Neverovatno je da ona zarađuje čak 33 puta više od dr Entonija Faučija, vodećeg imunologa u njenoj zemlji i još od 1984, direktora američkog Instituta za alergije i infektivne bolesti. Njegova plata je 384.625 dolara ili tek 4.615.000 godišnje.

A isti ti naučnici su bili gotovo zaboravljeni i na prostoru EU u savremenom svetu, o čemu govori podatak da u Francuskoj mladi istraživač ima platu ispod prosečne u Parizu, pa mu se ne isplati ni da zakorači u nauku. Ovo je dovoljan dokaz koliko se više mislilo na profit, čak i po cenu zagađenja sopstvenog životnog prostora, nego na razvoj medicine. Koliko se išlo u ratove i ulaganje u nasavremenije naoružanje u kojem su se svetske sile utrkivale. Letele su bombe i rakete, sada nemoćne u ratu protiv virusa jer se dolaskom bolesti ispostavilo da najrazvijenije zemlje nemaju dovoljno čak ni trivijalnih sredstava za zaštitu, poput maski i rukavica.

Čak su i SAD zatečene. Još neverovatnije da se administracija predsednika Donalda Trampa 2016. odlučila za smanjenje federalnih fondova za prevenciju pandemije, pa sada Tramp, u nemoći da zaustavi vrtoglavi rast obolelih, podiže vojsku kao odgovor na invaziju korone. Virus je u haos uvukao potpuno nespremno „globalno selo“. Italija i Španija su zavijene u crno, u Njujorku, u proseku umre jedan bolesnik na deset minuta.

Analitičari ispisuju uglavnom vrlo pesimističke scenarije „u slučaju da se čovečanstvo ne uozbilji“. Amerika već tone u nezaposlenost, pošto su tamošnji poslodavci za svega mesec dana ugasili čak 700.000 radnih mesta, a Evropska unija bi, kako ukazuju i neki političari, mogla da se raspadne, ukoliko i dalje bude izostajala međusobna solidarnost njenih članica.

Sve je stalo, a stručnjaci strahuju da bi moglo da dođe do globalne krize, možda i većih razmera od one 2008. godine.

Svetli primeri

Postoje i dobri primeri ulaganja u nauku, a vodeće tri države su Južna Koreja, Kina i Izrael. Kina godišnje ulaže oko 300 milijardi dolara. Bruto društveni proizvod Južne Koreje iznosi više od 1.500 milijardi dolara, a ulaganja 63 milijarde. Izrael u istraživanje i razvoj ulaže više od 4,2 odsto BDP što, sudeći prema njihovoj ekonomiji, vrednoj 350 milijardi dolara, pokazuje da 14 milijardi dolara ide u naučne svrhe.

Potcenjene struke

Podaci Step stouna pokazuju da je godišnja zarada u medicinskoj branši u Nemačkoj najveća u odnosu na ostale profesije sa 79.695 evra, ali je daleko ispod onoga što zarade neke fudbalske i rijaliti zvezde godišnje. U farmaceutskoj industriji u proseku se zarađuje nešto više od 69.000, koliko imaju i bankarski službenici, dok su najplaćeniji hirurzi s prosečnim godišnjim bruto prihodom od 103.000 evra.

Sutra – Nemoć u obruču korone (2): Poziv na otrežnjenje!