Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Korona virus je poziv planeti na otrežnjenje, tumači za „Vesti“ dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka u Beogradu i ističe da će pojava ovog smrtonosnog virusa, svakako, postaviti mnogo pitanja o svetu u kojem živimo.

On smatra da bi, kad se čovečanstvo izbori sa ovom bolešću, moglo doći do preispitivanja političkih, ekonomskih, kulturnih i medijskih oblika. Ovaj virus je, prema njegovoj oceni, pojava koja bi svet mogla da dovede pred dva puta, odnosno dva izbora: da se otklone neke dosadašnje manjkavosti sistema, ili da se čine opet iste greške koje će dovesti do novih globalnih kriza.

– Možemo da nastavimo po starom, u ekonomiji koja je globalni balon od sapunice i u pratećem medijskim oblicima koji promovišu moderne gladijatore poput fudbalera Ronalda i Mesija, kao i drugih preplaćenih ljudi koji služe za zabavu masa. S druge strane vidimo da je niz važnih struka i profesija, čak i onih od izuzetnog značaja za čovečanstvo, zapostavljen i nedovoljno plaćen,

Do takvog trenda je, kako ističe, došlo u poslednjih 30 do 40 godina, a za posledicu je imao suženje srednje klase, prvenstveno na Zapadu. Posle suzbijanja pandemije, kaže on, videćemo da li će biti izvučene pouke iz, kako parafrazira Vinstona Čerčila, „decenija koje su pojeli skakavci“.

– Znaće se hoće li svetski sistem obnavljati srednju klasu, naučnike, lekare, arhitekte i druge profesije bez kojih nema društvene stabilnosti. Bez toga, siguran sam, teško će se svet stabilizovati. Ključ je u pitanju hoće li na globalnom nivou doći do nekog novog seta ekonomskih mera i političkih reformi, ili će se ostati pri pri ovoj fazi u razvoju društva koja će pre ili kasnije voditi novim globalnim krizama – smatra Cvetićanin.

– Globalne sile su povezane, recimo Kina i SAD imaju jake ekonomske veze i pojednostaljeno je posmatrati ih samo u relaciji konkurencije. Za stabilnost u 21. veku će očigledno biti potreban neki novi globalni dogovor, jer smo „politički“ još uvek u takozvanom „dugom“ 20, a 21. vek u „političkom“ smislu još nije ni počeo. Mislili smo da je s padom Berlinskog zida 20. vek gotov i da će početi neki mirniji 21. vek, ali se to nije desilo što se vidi iz događaja poput nedavnog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, takozvanog Bregzita, pre toga smo imali svetsku ekonomsku krizu 2008, a sada i borbu sa korona virusom koja podseća na špansku groznicu od pre jednog veka, pa vidimo da smo još uvek ostali zaglavljeni negde u prošlom veku i dvadesetovekovnim problemima.

Zato će svet, smatra on, konačno „politički“ ući u 21. vek tek kada se postigne novi dogovor velikih sila o međunarodnom poretku.

– Mislim da će korona virus ubrzati dolazak velikih sila za „zeleni sto“. Ako se setimo Krimske konferencije po okončanju Drugog svetskog rata i dogovora savezničkih vođa na Jalti, vidimo da su se velike sile nakon perioda sukoba uvek dogovarale o novim pravilima međunarodnog poretka. Bila bi to sada neka „nova Jalta“, samo što, srećom, nema svetskog rata, već se „ratuje“ sa virusom. Nakon ovoga sledi ili dogovor velikih sila o novom 21. veku ili okretanje u krugu istih problema u kojem se čovečanstvo vrti prethodnih decenija i ide iz krize u krizu.

Provalija između bogatih i siromašnih

– Izdvojili su se ekstremno bogati na vrhu i oni koji preživljavaju, na dnu. Srednja klasa koja je bila oslonac ekonomskog razvoja od kraja Drugog svetskog rata 1945. do sredine sedamdesetih godina prošlog veka je oslabila. Ta klasa se urušila u protekle četiri decenije i dobili smo na jednoj strani ekstremno bogate ljude, a na drugoj osiromašene mase.

Sutra – Nemoć u obruču korone (3): Virus miri Istok i Zapad?