Diplomatska veština Srbije i Srpske, počev od ekonomskog sporazuma u Vašingtonu s Prištinom pred američkim predsednikom Donaldom Trampom, pa do posete člana Predsedništva Milorada Dodika Zagrebu, bacila je Sarajevo u nemoćni bes.
Mešanje karata u regionu, u kom se raspadaju savezništva iz devedesetih godina prošlog veka i stvaraju novi odnosi, Milorad Dodik iskoristio je zahtevom da BiH uđe u američku zamisao mali Šengen, čime je stavio u procep člana Predsedništva Šefika Džaferovića i njegovu marionetu u tom telu Željka Komšića, predstavnika Hrvata izabranog bošnjačkim glasovima.
Upravo je Komšić isturen da izađe iz Predsedništva i prvi saopšti da Dodikov predlog nije usvojen, već da je zatraženo mišljenje Veća ministara. Takođe, da je odbijen Dodikov zahtev da se ambasada BiH u Izraelu preseli iz Tel Aviva i Jerusalim.
Saglasnost Merkelove
Po prvi put srpski predstavnik je taj koji ima podršku SAD i Evrope. Ambasada SAD u Sarajevu saopštila je da “pozdravlja inicijative i aktivnosti koje promovišu regionalnu saradnju koja može pomoći neophodne političke reforme”. Dodikova inicijativa o pristupanju BiH ekonomskom okviru zvanom mali Šengen (Srbija, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija) rezultat je nedavnih razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića s predstavnicima Prištine u Vašingtonu koje su podržali predsednik Donald Tramp, ali i njegova administracija na ranijim sastancima u Sarajevu. Međutim, Šefik Džaferović unapred je odbacio Dodikovu inicijativu, što sigurno neće obradovati autora – SAD.
Ni EU nije spremna da olakša bošnjačkom predstavniku. Nemačka zvanično pozdravlja balkansku inicijativu, a nema ništa protiv američke podrške. Demohrišćanski poslanik Peter Bajer, koji je izvestilac parlamenta za dijalog Srbije i Kosova podsetio je da je mali Šengen pre nekoliko godina podstaknut inicijativom kancelarke Angele Merkel.
Rvanje oko Kosova
A da sve bude još komplikovanije za Sarajevo postarao se Dodik i predlogom da se ambasada BiH u Izraelu preseli iz Tel Aviva u Jerusalim. U toj situaciji Sarajevo gubi u svakom slučaju, pošto je prinuđeno da bira da li će se zameriti Izraelu i Americi ili arapskim i ostalim muslimanskim državama.
Odgovor Sarajeva na ovaj rvački zahvat bio je jalov. Komšić je na dnevni red sednice Predsedništva stavio predlog o priznanju Kosova. Komšić i Džaferović nadglasali su Dodika, ali s potpunom svešću da RS s pravom veta to ne prihvata, i da pitanje Kosova nije prioritet za Trampovu administraciju.
Povratak u Veliku Srbiju
Sarajevo je pritisnuto velikim delom svog javnog mnjenja koje tvrdi da bi pristanak BiH na mali Šengen značilo povratak u političku, kulturnu i ekonomsku orbitu Beograda i integraciju u buduću Veliku Srbiju, što je posledica huškačkih kampanja kojom je SDA dobijala izbore. Istovremeno, privrednici u FBiH veoma su voljni da se nađu na zajedničkom tržištu od 18 miliona ljudi.
Bez počasti Krajišniku
Milorad Dodik na početku sednice Predsedništva BiH predložio je da se minutom ćutanja oda počast nekadašnjem predsedniku Skupštine RS Momčilu Krajišniku, što je odbijeno.
– Možete misliti šta je bilo – rekao je kasnije Komšić.
Dogovor s Milanovićem
Sednica Predsedništva BiH održana je dan nakon posete Milorada Dodika Zagrebu, koja je izazvala nevericu u Hrvatskoj, dok su je Šefik Džaferović i Željko Komšić nazvali privatnom i da je sigurno bilo reči o budućem ujedinjenjeu Srbije i RS.
Međutim, u Zagrebu očito posetu doživljavaju kao zvaničnu, pošto su Dodika dočekali premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović, obojica dobro upoznati s najavom Bakira Izetbegovića da će glasovima Bošnjaka izabrati i druge predstavnike hrvatskog naroda u FBiH, kao što je to učinio s Komšićem.
Dodik je saopštio da je upoznao domaćine sa srpskim pogledom na situaciju u BiH.
– Moramo graditi odnose sa Hrvatskom i veoma mi je drago što sam u Zagrebu. Ja nisam stigao na osnovu odluke Predsedništva BiH i ne moram ništa da im objašnjavam. Imam dovoljno kapaciteta da predstavljam interese srpskog naroda – rekao je Dodik.
Predsednik Milanović povodom sastanka s Dodikom saopštio je da je interes Hrvatske stabilna i funkcionalna BiH, kao i osiguranje jednakih prava Hrvata u BiH.
– Hrvatska ne može ostati pasivna i neće podržati inicijative u smeru jednostrane revizije Dejtonskog sporazuma koje bi ugrozile mir i stabilnost u BiH – naveo je Milanović.
