Duboko ispod talasa Severnog mora, morsko dno skriva neobičan fenomen. Naučnici su tamo otkrili stotine velikih peščanih humki, od kojih su neki razmere nekoliko kilometara.
Humke se nalaze u strukturama poznatim kao sinkiti, a nastali su procesom stratigrafske inverzije. Ono što je zapanjujuće jeste da nikada pre nisu otkriveni u tako velikom broju.
Geofizičar Mads Huse sa Univerziteta u Mančesteru ističe važnost ovog otkrića.
“Ovo otkriće otkriva geološki proces koji pre nismo videli u ovom opsegu”, rekao je.
“Ono što smo pronašli su strukture gde je gusti pesak potonuo u lakše sedimente koji su isplivali na vrh, preokrećući konvencionalne slojeve koje bismo očekivali da vidimo i stvarajući ogromne humke ispod mora.”
Inače se očekuje da geološki slojevi slede jasan redosled, pri čemu su stariji slojevi na dnu, a mlađi na vrhu, onako kako su se taložili kroz vreme. Međutim, stratigrafska inverzija, ili obrnuta stratigrafija, događa se kada mlađi slojevi potonu, a stariji se podignu na vrh.
Huse i njegov kolega, geofizičar Jan Erik Rudjord iz norveške naftne kompanije Aker BP, identifikovali su ove neobične strukture pomoću detaljnih seizmičkih podataka. Analizom načina na koji se akustični talasi odbijaju o materijale različite gustoće, naučnici su uspeeli da mapiraju podzemne slojeve.
Podaci su otkrili da su veliki delovi dna Severnog mora izgledali kao da su okrenuti naopako, s mlađim slojevima peska zakopanim ispod starijih.
Mlađi slojevi peska bili su gušći i teži od mekšeg, lakšeg materijala ispod njih. S vremenom su potonuli, istiskujući stariji, porzirniji materijal i terajući ga prema gore. Istraživači su te porozne skupine nazvali “floatitima”.
Naučnici veruju da se ovaj proces odigrao pre otprilike 5.3 miliona godina, na prelazu iz miocena u pliocen. Stariji materijal sastojao se od laganog, ali krutog i prozirnog sloja mikroskopskih morskih fosila, dok se teži sloj nalazio iznad njega. Pretpostavlja se da su poremećaji, poput potresa, mogli da razbiju gornji sloj u pesak, koji je zatim potonuo i zamenio mesto s lakšim materijalom.
Tokom sledećih milion godina, morski sediment prekrio je celu strukturu, stvarajući talasasto morsko dno kakvo danas vidimo.
Tim sada radi na potvrđivanju svoje interpretacije, koja bi mogla da pomogne u boljem razumevanju Zemljine kore ispod okeana. To znanje je ključno za procenu stabilnosti morskog dna i procesa koji mogu dramatično da ga promene.
“Ovo istraživanje pokazuje kako tekućine i sedimenti mogu da se kreću u Zemljinoj kori na neočekivane načine. Razumevanje kako su se ovi sinkiti formirali moglo bi značajno da promeni način na koji procenjujemo podzemne rezervoare”, objašnjava Huse.
“Kao i kod mnogih naučnih otkrića, postoje mnogi skeptični glasovi, ali i mnogi koji izražavaju podršku novom modelu. Vreme i dalja istraživanja pokazaće koliko je model široko primjenjiv”, zaključio je. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Communications Earth & Environment.
